Evo zašto je Srbija ostvarila najimpresivniji ekonomski zaokret u Evropi: Kad se pogledaju ovi brojevi, jasno je da smo ispred mnogih u EU
- Realni BDP Srbije porastao je oko 3,5 odsto u prvih sedam meseci 2026, a industrija i trgovina beleže rast, uz bolju pokrivenost uvoza izvozom.
- Nezaposlenost je pala sa 23 na 7,2 odsto, a materijalna deprivacija sa 31,3 na 6,2 odsto, što je bolje od proseka EU.
- Inflacija je u junu i julu dodatno usporila, dok su neto zarade realno porasle 8,2 odsto i nadmašile rast cena.
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih sedam meseci 2026. godine međugodišnje je uvećan oko 3,5 odsto, što je svrstava među najbrže rastuće ekonomije u Evropi, navedeno je u poslednjem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Osim sektora snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, čija je proizvodnja pala, svi ostali sektori ostvaruju realni međugodišnji rast aktivnosti.
Kumulativno posmatrano, za period januar-jul ukupna industrijska proizvodnja je za 0,3 odsto veća nego u istom periodu 2025. godine. U tom okviru prerađivačka industrija je uvećana za 1,3 odsto.
Pad nezaposlenosti
Kad je reč o stopi nezaposlenosti, ako se posmatra period u poslednjih 13 godina, pokazatelji su sledeći: Stopa nezaposlenosti 2013. bila je 23 odsto, a danas 7,2%.
Istovremeno, materijalna deprivacija, odnosno nemogućnost pojedinaca da obezbede sebi osnovne životne namirnice, pala je sa 31,3 odsto iz 2014. na 6,2 odsto. Ovi parametri bolji su od Nemačke i Francuske, a svakako od proseka Evropske unije.
Bolji od EU proseka
Kada je reč o riziku od siromaštva, brojevi takođe pokazuju napredak. Nekada je iznosio 43,2%, a danas 23,2%. Time je jaz prema EU smanjen za 87%. Takođe, o napretku govori i podatak da samo 4,5% građana ne može da priušti novu odeću, za razliku od EU gde je prosek 7,4%
Prosečna plata 2013. pokrivala 60% potrošačke korpe, danas je premašuje. MAT ocenjuje da je Srbija ostvarila "jedan od najimpresivnijih društveno-ekonomskih zaokreta u Evropi"!
Spoljnotrgovinska razmena, kako je navedeno, nastavlja da raste, uz osetno brži rast izvoza u odnosu na uvoz, iz čega proizilazi i povoljnija pokrivenost uvoza izvozom.
U periodu januar-jul 2026. izvozom je pokriveno 82,7 odsto robnog uvoza, što je bolji rezultat nego godinu dana ranije, kada je stopa pokrivenosti iznosila 79,4 odsto. Srbija je, prema evidenciji Evrostata, u prvih sedam meseci 2026. u evropskom vrhu i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo. Rast neto zarada u prvoj polovini 2026. u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 8,2 odsto, realno.
Inflacija manja samo u šest zemalja EU
Inflacija je u junu i julu 2026. smanjena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. U junu i julu 2026. registrovana je mesečna inflacija od 0,2 odsto i minus 0,2 odsto, te međugodišnja inflacija od 2,7 odsto i 1,9 odsto.
Zbog toga je, kako je istaknuto, realni rast zarada znatno nadmašio inflaciju, što dodatno podržava rast domaće potrošnje.
- Ovako značajno smanjenje međugodišnje inflacije posledica je kretanja njene nebazne komponente usled smanjenja cena hrane, imajući u vidu izuzetan rod i pad cena voća i povrća - stoji u analizi.
Međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena u Srbiji, iznosila tri odsto u junu i 2,2 odsto u julu, a u Evropskoj uniji 2,9 odsto u junu i tri odsto u julu, odnosno u evrozoni 2,8 odsto u junu i 2,9 odsto u julu.
Od 27 zemalja članica EU, manju međugodišnju inflaciju nego Srbija u julu 2026. imalo je šest zemalja - Švedska, Češka, Mađarska, Danska, Estonija i Malta. S druge strane, najveće stope inflacije u julu zabeležene su u Rumuniji (8,2 odsto), Litvaniji (5,4 odsto), u Bugarskoj i na Kipru (po 4,4 odsto).
Biznis Kurir
