Kako klimatske promene utiču na ekonomiju širom sveta? "Vremenske prilike su prirodna sila kojoj se moramo prilagođavati", poručuju eksperti
Na ekonomskom kongresu u Beogradu otvorena su pitanja savremenih globalnih izazova koji sve snažnije utiču na privredu, energetiku i život građana. U fokusu su bile promene u svetskoj ekonomiji, klimatski rizici, kao i geopolitičke tenzije koje oblikuju nove odnose na tržištu i utiču na stabilnost država.
Posebna pažnja posvećena je povezanosti klimatskih promena i ekonomije, kao i činjenici da meteorološki uslovi sve više utiču na proizvodnju, energetsku potrošnju i lance snabdevanja. Razmatrane su i projekcije ekonomskog rasta Srbije, kao i izazovi koji se odnose na investicije, resurse i prilagođavanje novim globalnim okolnostima.
O ovim temama za Kurir televiziju u emisiji "Redakcija" govorili su prof. dr Ivan Arnautović, ekonomista, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije i meteorolog Nedeljko Todorović.
"Vremenske prilike su prirodna sila kojoj se ekonomija mora prilagođavati"
Meteorolog Nedeljko Todorović je objasnio da su vremenske prilike jedan od ključnih faktora koji utiču na svakodnevni život ljudi, ali i na funkcionisanje ekonomije na globalnom nivou, uz ocenu da se one ne mogu kontrolisati, već samo pratiti i prilagođavati im se.
- Vremenske prilike, ne meteorologija kao nauka, nego vremenske prilike pre svega utiču na život svakog pojedinca, država i ekonomiju na svetskom nivou. One su prirodna sila na koju čovek ne može da utiče, već se mora prilagođavati različitim uslovima, bilo da je reč o kiši, suši, visokim ili niskim temperaturama i svim ostalim pojavama koje se javljaju sezonski ili svakodnevno. Umereniji delovi sveta imaju velika odstupanja od prosečnih klimatskih vrednosti, što dodatno otežava planiranje u privredi i utiče na stabilnost pojedinih sektora. Posebno je važno to prilagođavanje, jer ekstremne vremenske pojave direktno utiču na proizvodnju hrane koja se odvija pod vedrim nebom i predstavlja jedan od najosetljivijih delova ekonomije - naveo je Todorović.
"Ekonomski rast zavisi od pozicioniranja"
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije detaljno je objasnio kako funkcionišu tri nivoa ekonomskog delovanja i zašto su oni ključni za rast.
- U suštini, imate tri nivoa na kojima se kreće i država i privreda. Prvi je globalni okvir, na koji ne možete da utičete, jer ga određuju odnosi velikih ekonomskih sila. Drugi je evropski nivo, posebno u procesu evrointegracija, gde ipak postoji određeni prostor da se utiče i usklađuju politike. Treći je nacionalni nivo, odnosno unutrašnje tržište, gde država ima najviše mogućnosti da deluje kroz ekonomske politike koje su usmerene na rast i razvoj, zatim kroz smanjenje sive ekonomije, poreskih opterećenja i borbu protiv korupcije koja ograničava poslovanje - naveo je Stanić.
Dodao je da upravo kombinacija ova tri nivoa određuje ukupne ekonomske rezultate jedne zemlje.
- U svemu tome morate da se pozicionirate, jer od toga zavisi koliki će biti rast, kakvi će biti makroekonomski pokazatelji i kakva će biti finansijska stabilnost. Ako su ti pokazatelji pozitivni, korist imaju svi – prvo privreda kroz veće promet i profite, zatim država kroz budžetske prihode, a na kraju i građani kroz bolji životni standard - istakao je Stanić.
"Ekonomija postaje brza, ciklična i sve više povezana sa psihologijom"
Prof. dr Ivan Arnautović, je objasnio da se savremena ekonomska nauka brzo menja i da se zbog dinamike tržišta modeli moraju stalno prilagođavati novim okolnostima.
- U ekonomiji se sve menja jako brzo i zato modeli moraju stalno da se ažuriraju. Čak i kada udžbenik izađe, on već tada nije u potpunosti ažuran. Ekonomija se kreće kroz cikluse rasta, pada i oporavka i to je proces koji se stalno ponavlja. U analizu se sve više uvodi psihologija, jer odluke nisu samo racionalne, već su pod uticajem očekivanja, stresa i ponašanja učesnika na tržištu. Takođe, za finansijska tržišta i krize koriste se modeli iz prirode, poput zemljotresa i vulkana, jer oni pomažu da se bolje razumeju nagle i snažne promene u ekonomiji - naveo je Arnautović.
Dodao je da je upravo stalno prilagođavanje ključno za razumevanje savremenih ekonomskih tokova i modela koji se koriste u analizi tržišta.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
