Veliki skandal potresa Ameriku: Šef Nvidije na meti kineske špijunske mreže - obaveštajci alarmirali Belu kuću, Tramp ignorisao pretnju
- Američke službe tvrde da je visoka menadžerka Megaspeeda Alis Huang kineski obaveštajac i da je bila u bliskom kontaktu sa Džensenom Huangom iz Nvidije.
- Tramp je, prema izvorima, bio obavešten pre oko godinu dana, ali nije reagovao zbog straha od udara na ekonomiju i berzu.
- Megaspeed je navodno koristio Nvidijine čipove i centre u Aziji da zaobiđe američke sankcije i opskrbi kineske tehnološke gigante.
Američke obaveštajne agencije došle su do šokantnog otkrića koje preti da uzdrma globalnu trku u razvoju veštačke inteligencije (AI). Alis Huang, visoka menadžerka singapurske kompanije Megaspeed, identifikovana je kao kineski obaveštajac. Međutim, ono što je izazvalo pravu paniku u Vašingtonu jeste njena bliska veza sa Džensenom Huangom, izvršnim direktorom Nvidije – kompanije koja predstavlja okosnicu američke AI dominacije.
Kako je Kina došla do vrha Nvidije
Praćenje Alis Huang, državljanke Kine za koju se sumnjalo da pomaže Pekingu u zaobilaženju američkih sankcija, otkrilo je da ona redovno prosleđuje obaveštajne podatke svojoj vladi. Istraga je dobila dramatičan obrt kada je nadzor komunikacija pokazao njen blizak kontakt sa američkim državljaninom, za kojeg se nakon demaskiranja ispostavilo da je upravo šef Nvidije, Džensen Huang.
Ova saznanja otvorila su zabrinjavajuća pitanja: da li je Kina preko Alis imala uvid u osetljive informacije o najnaprednijim AI modelima, ali i u razmišljanja predsednika Donalda Trampa, s obzirom na to da je Džensen Huang njegov uticajni saveznik?
Tramp znao sve, ništa nije uradio
Kako saznaju izvori upoznati sa poverljivim izveštajima, predsednik Tramp je pre otprilike godinu dana bio detaljno obavešten o ovim saznanjima, ali je odlučio da ne preduzme ništa. Razlog za ovakvu pasivnost leži u strahu od ugrožavanja američke ekonomije i berze, koje u velikoj meri pokreće upravo prodaja Nvidijinih čipova.
Džensen Huang je tokom Trampovog mandata izgradio snažne veze sa predsednikom, uspešno lobirajući za ublažavanje restrikcija na prodaju čipova Kini. Uz sastanke na Trampovom imanju Mar-a-Lago, Nvidia je donirala najmanje 20 miliona dolara Trampovom fondu i obećala investicije u američku proizvodnju vredne neverovatnih 500 milijardi dolara. Zbog ovako bliskih odnosa, upozorenja obaveštajaca su ignorisana, a predložene sankcije unutar Ministarstva trgovine su zaustavljene.
"Rupa u zakonu" teška milijarde dolara
Slučaj kompanije Megaspeed savršeno ilustruje kako Kina zaobilazi američke zabrane. Umesto direktnog uvoza, Megaspeed deluje kao posrednik. Kupujući milijarde dolara vredne Nvidia AI čipove (samo u periodu do početka 2026. godine potrošili su 4,8 milijardi dolara), oni grade ogromne centre podataka u Jugoistočnoj Aziji, poput Malezije, a zatim tu računarsku moć iznajmljuju kineskim tehnološkim gigantima kao što je Alibaba. Istražitelji takođe sumnjaju da deo opreme fizički završava na crnom tržištu unutar Kine.
Bezbednosno upozorenje koje nikada nije stiglo
Zanimljivo je da Džensen Huang nikada nije dobio zvanično bezbednosno upozorenje (tzv. defensive briefing) od strane američkih službi, verovatno iz straha da bi to moglo da upozori Alis Huang da je pod nadzorom.
Iz Nvidije oštro odbacuju sumnje, ističući da su sastanci njihovog direktora sa klijentima deo svakodnevnog posla.
- Kupci poput Megaspeeda dobijaju isključivo standardne poslovne informacije, a ne osetljive trgovinske tajne relevantne za nacionalnu bezbednost - izjavio je portparol kompanije Džon Rizo.
Kineska ambasada u Vašingtonu odbacila je optužbe kao "neosnovane klevete", dok je Megaspeed najavio internu istragu uz pomoć spoljnih pravnih savetnika.
Uprkos tekućim istragama američkog Ministarstva pravde i sumnjivim operacijama, Megaspeed nastavlja sa izgradnjom mega-centra podataka u Maleziji, dok ga Nvidia i dalje zvanično navodi kao svog "klaud partnera". Dok Vašington vaga sledeće korake, tehnološki rat između SAD i Kine nastavlja da se odvija u sivoj zoni, gde interesi krupnog kapitala često nadjačavaju bezbednosna upozorenja.
Biznis Kurir/NY Times
