"Pojedinac je danas toliko prestimulisan da ne može da donese racionalnu odluku" Ekonomista Nemanja Antić o savremenom potrošačkom društvu
Ne samo tokom kriznih devedesetih, nego i ranije, svaka para se dobro merila, kupovalo se racionalno, a svaka ušteđevina imala je jasnu namenu. U eri kartica i elektronskih novčanika, kada jednim klikom rešavamo sve, vrednost novca kao da je izbledela.
Da li smo izgubili merilo vrednosti ili smo postali previše bahati, za emisiju "Puls Srbije", govorili su Nemanja Antić, ekonomista i Snežana SnežanaNena Šantić, ekonomista.
- Pa, da vam kažem, ja sam generacija koja je morala 1. januara da zna od čega će deci do 31. decembra kupiti sve što im treba. Jako sam vodila računa o tome, i generalno smo svi tako. Mi nismo imali taj problem u firmama u kojima smo radili. Sada, kako dobijemo platu, svi dobijamo platu na račun. Znači, svima je bilo isto. Čak i onu trinaestu. Ali ona je bila redovna, takozvana varijabilna plata koju smo dobijali kao nagradu. Ja sam jedno vreme bila i direktor Beogradskog sajma, a moji radnici su imali po 15 plata. To znači da smo odlično radili, a ja sam bila domaćin - rekla je Šantić.
Domaćinsko planiranje kao životna navika
Govoreći o izazovima sa kojima se suočavala kao samohrani roditelj, istakla je koliko su odgovorno planiranje i pažljivo upravljanje kućnim budžetom nekada bili sastavni deo svakodnevice.
- Znači, uvek vam treba, i u državi, i u firmi, i u kući, neko ko je domaćin, ko će o svemu da vodi računa. Zašto sam vam rekla da sam morala 1. januara? Jer sam rano ostala udovica i morala sam tačno da znam od čega će moja deca živeti, jer dolaze i proleće i leto i zima i jesen. Dakle, morala sam da znam i da vodim jako računa o tome. I to nije bilo neko ekstra stezanje kaiša, što bi sada bio popularan izraz. Nego, to je bio jedan normalan način života u kojem sam ja morala da ekonomišem, jer sam znala: imam troje dece, Nemanja ima troje dece i mi moramo da znamo od čega će ta deca živeti - zbog školovanja, sporta i svega ostalog. Dakle, morali smo naš budžet da prilagodimo tome - prisetila se.
Antić je ukazao na velike razlike između nekadašnjeg i današnjeg odnosa prema dugu, potrošnji i ekonomskom rastu.
- Gospođa Šantić je ovo odlično iznela. Sjajno je opisala kako je bilo tada, u socijalizmu i komunizmu. Nije to ništa drugo nego neko poštovanje koje je postojalo i u drugim zemljama. Međutim, ambijent tadašnjih ljudi i ovih sadašnjih potpuno je drugačiji. Tada se na dug gledalo jako loše, potrošnja nije bila stimulisana, a bahanalije su se tumačile kao nešto loše u vaspitnom smislu. Danas, kada imamo ovaj kapitalizam, pogotovo ovaj rani, kakav je, na primer, u Americi već 150 godina stabilan, kod nas imamo taj rani kapitalizam u kojem se pokušava povećati potrošnja do nemogućih mera - i lična, i kompanijska, i državna - da bi se povećao BDP - uporedio je.
- S druge strane, sada imamo društvene mreže. To je jedan fenomen koji ranije uopšte nije postojao. One sada eksplicitno stimulišu takvo ponašanje: "Pokaži se", signalizacija statusa. Znači, mi smo pre bili u jednom ribnjaku koji je bio solidan. Sada su digli ono staklo i tu prolaze reke, jezera, mora. I sada mi viđamo i druge ribe, i veće ribe. Vidimo kako Amerikanci lete avionom, kako Japanci, ne znam, buše cunami, gledamo kako se privatne kompanije penju na Mesec, Mask hoće da ide na Mars. A onda ti ovde kažeš: "Šta ja treba od plate od 1.100 evra, šta da pravim deci do 31. decembra?" Neću ni da imam decu, kaže. I to se i dešava, jer je pojedinac danas toliko i ekonomski i psihološki prestimulisan da njegovi receptori uopšte ne mogu da donesu racionalnu odluku, već je on samo na autopilotu: zaradi, potroši - za Kurir televiziju, zaključio je Antić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
