Energetski problem trese svet, šta čeka Srbiju? Stručnjaci otkrili koliko je naša zemlja spremna za novu krizu - Dva pitanja ovde su ključna!
Dok nova eskalacija sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana potresa svetska tržišta i gura cene nafte i gasa naviše, Srbija u isto vreme otvara novo poglavlje u odnosima sa Vašingtonom kroz najavljeni strateški dijalog.
Tajming se ocenjuje kao nikad značajniji - u trenutku kada se odlučuje o budućnosti NIS-a, velikim energetskim projektima poput reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3", ali i dok energetska bezbednost postaje jedno od ključnih geopolitičkih pitanja.
Više o ovim temama, za emisiju "Redakcija", govorili su prof. dr Veljko Miljušković, ekonomista i prof. dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje.
- Prvi udar bio je upravo psihološki. Kada je kriza počela, realnih nestašica goriva nije bilo, ali su berze veoma brzo reagovale, jer su izuzetno osetljive na bilo kakvu vrstu nestabilnosti. Ratna dešavanja i sukobi na Bliskom istoku odmah su se odrazili na tržište energenata. U tom trenutku korišćene su određene rezerve, jer je došlo do prekida u delu proizvodnje i isporuke. Poznato je da je Ormuski moreuz jedna od ključnih tačaka za transport energenata i svojevrsno usko grlo globalnog snabdevanja. Mnoge zemlje su imale određene zalihe koje su služile kao amortizacioni mehanizam, ali se deo tih rezervi sada već troši - rekao je Miljušković.
Mere za ublažavanje udara na građane
Ukoliko dođe do novih poremećaja u lancima snabdevanja, u narednom periodu mogli bismo da govorimo i o realnim nestašicama. To bi zahtevalo brze reakcije država, a videli smo da su zemlje različito reagovale.
- Smatram da je reakcija Srbije bila odgovarajuća, jer je država pokušala da ublaži udar na građane i odloži rast cena kroz smanjenje akciza. Međutim, treba imati u vidu da država godišnje prihoduje oko 240 milijardi dinara od akciza, tako da svako odricanje od tog novca predstavlja značajan udar na budžet - kaže on.
Deđanski je istakao da su dostupnost goriva i njegova cena najveća pitanja u energetskoj krizi, naglašavajući značaj pravovremene pripreme i rezervi.
- Postoje dva osnovna pitanja - da li ćemo imati dovoljno goriva i da li će njegova cena biti prihvatljiva. Na prvi pogled deluje jednostavno, ali to su zapravo dva velika izazova. To da li će energenata biti u dovoljnoj meri dugoročno ne zavisi samo od nas, ali ono što jeste bilo u našim rukama jeste da se na vreme pripremimo. Upravo zato su važne rezerve i pravovremeno planiranje. Neće se ništa dogoditi preko noći, ali spremnost države daje mogućnost da se eventualni problemi lakše premoste.
- Srbija ima određene rezerve nafte i gasa, a to su stvari koje se često podrazumevaju, iako predstavljaju važan deo energetske bezbednosti. Predsednik je nedavno govorio i o popunjenim rezervama gasa u Srbiji i Mađarskoj. Govorimo o velikim količinama gasa koje su na raspolaganju kao rezerva. Naravno, ukoliko bi došlo do potpunog prekida dotoka, to bi otvorilo neka druga pitanja, ali činjenica je da je država razmišljala unapred i obezbedila određene kapacitete. Sada mnogo toga zavisi od geopolitike i od toga da li će doći do smirivanja situacije ili novih zaoštravanja koja bi dodatno otežala nabavku energenata - za emisiju "Redakcija", zaključio je Deđanski.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
