Velika prevara na tržištu polovnjaka: Vozač kome prodaju auto sa tom manom na gubitku je do 1.700 evra

Iako se u medijima često govori o prevarama sa kilometražom, ovaj oblik obmane je i dalje široko rasprostranjen. Kupovinom vozila s vraćenom kilometražom, vozači ne samo da preplaćuju automobil, već se kasnije mogu suočiti i s čestim kvarovima i neočekivanim troškovima popravki.

"Budući da nisu svi podaci o kilometraži digitalizovani, utvrđivanje da li je kilometraža na vozilu vraćana može biti prilično zahtevno. Pored toga, zemlje i dalje ne razmenjuju podatke o vozilima na dosledan način, zbog čega kupci polovnih automobila često nemaju potpuni uvid u istoriju vozila“, objašnjava Matas Buzelis, stručnjak za tržište automobila u kompaniji carVertical.
Cene vozila beleže značajan rast

Istraživanje je pokazalo je da u Srbiji prevare sa kilometražom veštački uvećavaju vrednost vozila u proseku za 9,3%. Drugim rečima, automobil oglašen za 20.000 evra sa manipulisanom kilometražom mogao bi realno da vredi tek oko 18.300 EUR.

Finansijski gubitak

"Vraćanjem kilometraže nepošteni prodavci mogu stvoriti iluziju da je vozilo u boljem stanju nego što zaista jeste. Što je automobil skuplji, to je veći i finansijski gubitak za kupca. To naročito važi za one koji kupuju novija, premijum polovna vozila“, ističe Buzelis.
Stanje na tržištu se razlikuje u Istočnoj i Zapadnoj Evropi.

Uticaj vraćanja kilometraže na vrednost vozila znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Najmanji uticaj na cene uočava se u Srbiji, Ukrajini i Rumuniji, dok je ovaj efekat najizraženiji u Nemačkoj, Belgiji i Francuskoj.

U Srbiji 4 odsto vozila sa vraćenom kilometražom

Od svih vozila koja je carVertical proverio u Srbiji, 3,9% je imalo lažiranu kilometražu. U proseku, kilometraža je vraćana za 53.500 kilometara. Poređenja radi, u Nemačkoj, gde prevare sa kilometražom najviše utiču na vrednost vozila među svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem i podižu cenu za čak 49,3%, izmenjene podatke o kilometraži imalo je 1,7% vozila. Na tamošnjem tržištu, sa stvarne kilometraže automobila u proseku je uklanjano 34.400 kilometara.

Buzelis ističe da je provera istorije pre kupovine polovnog automobila jedini siguran način da se izbegne vozilo sa vraćenom kilometražom. Na taj način se može proveriti da li je stanje na satu realno, a ako je kilometraža vraćana, tačno se vidi za koliko kilometara i kada je to urađeno.

Najviše polovnjaka izvozi Nemačka

"Prevare sa kilometražom ostaju ozbiljan problem u Evropi, jer države još uvek ne preduzimaju dovoljno mera za njihovo efikasno suzbijanje. Nemačka je najveći izvoznik polovnih automobila u EU, sa blizu 2 miliona polovnjaka koje svake godine izveze u druge države članice Evropske unije. Za njom slede Italija, Belgija i Holandija. Kada takve države ograniče deljenje podataka o istoriji izvezenih vozila, vozači u drugim zemljama ostaju uskraćeni za važne informacije o bezbednosti. Kupovinom automobila čija je stvarna kilometraža znatno veća od oglašene, vozači ne samo da preplaćuju vozilo, već mogu imati problem sa pravilnim planiranjem održavanja, češćim kvarovima, pa čak i rizikom da upravljaju nebezbednim automobilom“, objašnjava Buzelis.

Kurir Biznis