"Košta 300 dinara, a može da vam uštedi 20.000 evra!" Ovu grešku svi prave pre putovanja: "To je poslednja stavka koja nam je na pameti, a važna je"
More, sunce, putovanja i odmor često su ono čemu se najviše radujemo, ali dovoljan je jedan zdravstveni problem da bezbrižno letovanje pretvori u ozbiljan finansijski udar. Mnogi građani mesecima planiraju putovanje, biraju destinaciju i smeštaj, a upravo ono što može da ih zaštiti od ogromnih troškova ostavljaju za kraj ili potpuno zaborave.
Putno osiguranje nije trošak, već zaštita od ogromnih računa
Finansijski savetnik Marko Đokić upozorava da putno zdravstveno osiguranje ne bi smelo da bude stvar o kojoj se razmišlja tek na granici.
- To je verovatno poslednja stavka koja nam je na pameti. Ljudi mnogo više vremena utroše da organizuju putovanje, gde će ići, kada će ići, planiraju mesecima, a onda taj jedan mali korak na kraju zaborave ili se sete tek kada već stignu na destinaciju. Tada je već kasno. Pored pasoša, telefona i novčanika, putno osiguranje moramo svi da imamo - kaže Đokić.
On ističe da se i danas dešava da ga ljudi zovu tek kada problem već nastane.
- Često me pozovu sa destinacije i kažu: "Desilo se to i to, nemam osiguranje, šta sada?" Tada više ne možemo ništa da uradimo, jer osiguranje mora da bude zaključeno pre prelaska granice. Dobra stvar je što danas cela procedura traje svega tri do pet minuta i može da se završi onlajn. Ljudi me nekada zovu sa aerodroma ili neposredno pred granicom i tada im završimo polisu. Mnogo je veći problem kada neko kaže da neće da plati osiguranje, jer misli da baca novac. A ono košta svega 150, 200 ili 300 dinara dnevno, dok može da vas spase troškova koji se mere hiljadama evra - objašnjava sagovornik.
Helikopter, operacija i povratak u Srbiju - račun 20.000 evra
Koliko putno osiguranje može da znači, najbolje pokazuje primer koji Đokić izdvaja iz svoje prakse.
- Imao sam klijenta koji je prvog dana skijanja polomio nogu. Po njega je došao helikopter i prevezao ga do bolnice udaljene oko 50 kilometara. Tamo je operisan, a zatim je sanitetskim vozilom iz Srbije vraćen kući. Ukupni troškovi bili su između 15.000 i 20.000 evra. Da nije imao putno osiguranje, koje je platio oko 2.500 dinara, sav taj novac morao bi da izdvoji iz svog džepa. Upravo zbog toga je važno da ljudi pre puta razmisle šta će raditi na destinaciji. Ako idu na skijanje ili druge rizične aktivnosti, obična polisa nije dovoljna, već mora da se ugovori dodatno pokriće - naglašava on.
Dodaje da putnici često ne pročitaju šta polisa obuhvata.
- Potrebno je znati šta je uključeno, a šta nije. Hronične bolesti uglavnom nisu pokrivene dok ne dođe do naglog pogoršanja zdravstvenog stanja. Takođe, ako neko sam izazove problem pod dejstvom alkohola, osiguravajuća kuća može da odbije isplatu. Zato je važno da ljudi pročitaju uslove i znaju šta kupuju.
Trovanje hranom u Egiptu koštalo 900 evra
Đokić objašnjava da u slučaju zdravstvenog problema najpre treba kontaktirati call centar osiguravajuće kuće.
- Uvek je preporuka da se prvo pozove call centar, jer će oni uputiti osiguranika u najbližu zdravstvenu ustanovu i organizovati lečenje tako da on ne plaća ništa. Ako zbog hitnosti situacije to nije moguće, može da ode sam kod lekara, ali je veoma važno da sačuva svu medicinsku dokumentaciju i račune kako bi kasnije ostvario refundaciju. Pre samo nekoliko dana imao sam klijenta u Egiptu koji se otrovao hranom. U bolnici je proveo pet ili šest sati, račun je bio oko 900 evra, a sada radimo kompletnu refundaciju tih troškova - kaže Đokić.
Prema njegovim rečima, putno osiguranje pokriva hitne intervencije, hospitalizaciju, operacije, ali i medicinski transport nazad u Srbiju.
- Važno je samo da ljudi vode računa koliki limit pokrića imaju. Nije isto da li putujete u Evropu ili u Sjedinjene Američke Države, gde su medicinske usluge višestruko skuplje. Za evropske destinacije najčešće je dovoljna polisa sa pokrićem od 30.000 evra, koja za deset dana putovanja može da košta oko 1.500 do 2.000 dinara.
Jedan pregled može da košta 200 evra
I obična poseta lekaru u inostranstvu može predstavljati ozbiljan trošak.
- Sam dolazak lekara u hotel može da košta između 150 i 200 evra. Ako vas potom kolima hitne pomoći odvezu do bolnice, to je još 150 ili 200 evra. Posle toga kreću analize, pregledi, terapije i vrlo lako račun može da naraste na 500, 1.000, 2.000 ili čak 5.000 evra. Ljudi toga uglavnom nisu svesni dok se ne nađu u toj situaciji. A sve to može da se izbegne polisom koja košta svega hiljadu ili dve hiljade dinara - upozorava finansijski savetnik.
Kako kaže, najveći broj intervencija odnosi se na manje zdravstvene probleme.
- Najčešće su to sunčanica, stomačni virusi, mučnina ili trovanje hranom. Ljudi često kažu da idu samo na pet dana u Crnu Goru i da nema potrebe za osiguranjem. Ali zdravstveni problem može da se dogodi bilo gde. Može da krene kamen u bubregu, može da dođe do iznenadnog pogoršanja zdravstvenog stanja i tada morate hitno kod lekara. Nikada ne možemo da znamo šta može da se desi. Zato mi često kažemo: "Bog čuva osigurane."
Privatno zdravstveno osiguranje nije isto što i putno
Đokić podseća da mnogi mešaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje sa putnim osiguranjem.
- Dobrovoljno zdravstveno osiguranje važi isključivo na teritoriji Srbije i omogućava lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama. Kada odete u inostranstvo, ono vam tamo ne znači ništa. Za putovanja je neophodno posebno putno zdravstveno osiguranje. Takođe, postoje posebne polise koje pokrivaju lečenje u inostranstvu kod težih bolesti, ali one moraju da se ugovore dok je osoba zdrava. Kada se bolest već pojavi, tada je kasno da se sklapa osiguranje. Zato uvek ponavljam da se svaka vrsta osiguranja zaključuje preventivno, za ne daj Bože - zaključuje Đokić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
