Kupci, oprez! Čekali ste da spuste cenu majice, sad je na sniženju, izgleda isto, ali u stvari NIJE!
Iza kulisa ovog prividnog raja za kupce krije se brutalno uigrana mašinerija trgovačkih trikova budući da realnost pokazuje da su stvarna pojeftinjenja drastično manja od onih na reklamama, dok se iza šarenih etiketa kriju manipulacije koje savršeno koriste nepažnju prosečnog kupca.
Surova istina o domaćem šopingu leži u činjenici da trgovci mesecima unapred razrađuju strategiju kako da robu prodaju po visokoj ceni, a da kupac ima iluziju da je prošao fenomenalno. Dok vi sa uzbuđenjem listate rafove sa "prepolovljenim" cenama, zapravo učestvujete u psihološkoj predstavi gde je krajnji pobednik uvek trgovačka kasa.
Magična reč "do" i gde nestaje stvarni popust
Najveći mamac koji uvlači kupce u prodavnice jeste natpis "sniženje do 70 odsto", gde je reč "DO" napisana mikroskopskim slovima, dok je brojka džinovska. Kada uđete u radnju vođeni ovom iluzijom, brzo shvatite da je maksimalan popust primenjen na svega nekoliko neatraktivnih artikala u ekstremnim veličinama ili na robu sa felerom.
Ostatak asortimana, zbog kojeg je većina ljudi ušla, snižen je za simboličnih 10 do 20 procenata, što jedva pokriva prethodna poskupljenja. Trgovci su na ovaj način zakonski čisti jer je bar jedan artikal zaista drastično snižen, dok preostalih 95 odsto robe služi kao dekoracija za privlačenje mase.
Finansijski trik sa naduvanim cenama tik pred popuste
Jedna od najčešćih tajni velikih modnih lanaca jeste veštačko podizanje osnovne cene neposredno pre nego što sezonsko sniženje zvanično otpočne. Scenario je uvek isti: artikal koji je u redovnoj prodaji koštao npr. 4.000 dinara, samo dve nedelje pre popusta misteriozno poskupi na 7.000 dinara. Kada krene talas rasprodaja, na etiketu se lepi crveni popust od 40 odsto, čime se cena spušta na "povoljnih" 4.200 dinara. Kupac vidi ogromnu uštedu na papiru i ubeđen je da je prevario sistem, dok je u stvarnosti platio artikl više nego što je bila njegova redovna cena tokom proleća.
Rat slojeva na etiketama i šta se krije ispod nalepnice
Ako želite da saznate pravu istinu o tome koliko vas trgovci poštuju kao kupca, dovoljno je da pažljivo odlepite crvenu akcijsku nalepnicu sa etikete i pogledate slojeve ispod nje. U velikom broju slučajeva, na dnu tog papirnog lavirinta pronaći ćete prvobitnu, originalnu cenu koja je identična ili čak niža od ove koja se sada reklamira kao veliko sezonsko čudo.
Trgovci često koriste strategiju prepakivanja i ponovnog etiketiranja robe gde stara cena biva prelepljena nekoliko puta kako bi se stvorio privid postepenog i dramatičnog pojeftinjenja. Dešava se da roba iz uvoza u Srbiju stigne sa fabričkom cenom izraženom u evrima koja je znatno niža, ali domaći distributeri preko nje nalepe dinarsku "akcijsku" cenu koja nema nikakve veze sa realnom vrednošću proizvoda na evropskom tržištu.
Namenska proizvodnja lošije odeće isključivo za rasprodaje
Najveća zabluda prosečnog kupca u Srbiji jeste uverenje da na sezonskim sniženjima kupuje istu onu kvalitetnu odeću koju je gledao u izlozima na početku sezone, samo po nižoj ceni. Veliki globalni "fast fashion" brendovi već godinama praktikuju namensku proizvodnju odeće lošijeg kvaliteta koja je rezervisana isključivo za periode rasprodaja i autlet radnje.
Ovi artikli se izrađuju od jeftinijih materijala, sa lošijim šavovima i tanjim tkaninama, ali vizuelno imitiraju hit modele iz regularne kolekcije. Roba se ubacuje u radnje tik pred objavu popusta, stvarajući gužvu na rafovima i dajući kupcima lažni osećaj da grabe vrhunske komade za sitan novac. Na ovaj način brendovi zadržavaju visoke profitne marže jer je proizvođačka cena te garderobe mizerna, dok kupci kući odnose stvar koja će izgubiti formu već nakon prvog pranja.
Zašto su isti brendovi u Srbiji skuplji nego u Beču i Segedinu
Ekonomska računica letnjih popusta u Srbiji dobija potpuno drugačiju dimenziju kada se uporedi sa zemljama u okruženju ili Evropskoj uniji. Isti komad garderobe poznatog španskog ili švedskog brenda na sniženju u Beogradu često košta i do 40 odsto više nego na rasprodaji u Beču, Budimpešti ili Segedinu. Trgovci u Srbiji svesno drže više cene jer računaju na specifičan mentalitet domaćih potrošača i hroničan nedostatak zdrave konkurencije na tržištu.
Dok u inostranstvu prava sniženja služe da se magacini potpuno isprazne kako bi se napravilo mesto za novu jesenju kolekciju, u Srbiji se roba čuva i vrti u krug godinama. Naši kupci su zbog toga prinuđeni da plaćaju premium cene za robu koja u zapadnoj Evropi ima status tekstilnog otpada, a sve to pod plaštom "ekskluzivnih letnjih popusta" koji su prilagođeni isključivo interesu trgovačkog lobija.
