Da li je isplativije kupiti nekretninu u Nemačkoj ili Srbiji: Mnoge poreske obaveze vlasnici mogu i da odbiju, evo kako se razlikuje
Prihod od zakupa u iznosu od 1.200 evra mesečno podleže porezu na dohodak, ali koliki će porez stvarno biti plaćen zavisi od više faktora. Ključnu ulogu imaju ukupni godišnji prihodi, vaša lična poreska stopa, kao i troškovi koje je moguće priznati i odbiti. Zahvaljujući ličnom poreskom odbitku i priznatim rashodima, poput amortizacije, kamata na kredit ili ulaganja u nekretninu, poresko opterećenje može biti znatno umanjeno, a u pojedinim slučajevima čak i svedeno na nulu.
Stručnjaci naglašavaju da se prihod od izdavanja nekretnina smatra oporezivim dohotkom i mora biti prijavljen poreskoj upravi. Koliki će porez biti obračunat na mesečnu kiriju od 1.200 evra zavisi, pre svega, od visine vaših ukupnih primanja i poreskog razreda u kojem se nalazite.
Svako ko iznajmljuje stan ili kuću obavezan je da ostvareni prihod uključi u godišnju poresku prijavu. Tek na osnovu tih podataka poreski organi mogu pravilno utvrditi vašu poresku obavezu.
Koliki porez se plaća na 1.200 evra kirije
Ne postoji univerzalni odgovor na pitanje koliko novca vlasniku nekretnine ostaje nakon oporezivanja. Prihod od zakupa se najpre sabira sa ostalim primanjima, poput plate ili drugih izvora dohotka. Nakon toga se od ukupnog iznosa oduzimaju neoporezivi delovi i priznati troškovi, čime se dobija oporezivi dohodak na koji se primenjuje vaša individualna poreska stopa.
U Nemačkoj najniža stopa poreza na dohodak iznosi 14 odsto, dok najviša može dostići 42 odsto, odnosno 45 odsto za najviše prihode. Ukoliko ukupni prihodi ne prelaze osnovni lični poreski odbitak, porez na dohodak se uopšte ne plaća.
Za 2025. godinu osnovni lični odbitak iznosio je 12.096 evra godišnje, što znači da se taj deo prihoda ne oporezuje. U 2026. godini taj prag se povećava na 12.348 evra.
Koje troškove stanodavci mogu da odbiju
Značajan uticaj na visinu poreske obaveze imaju troškovi povezani sa izdavanjem nekretnine, koji se priznaju kao rashodi i umanjuju bruto prihod od zakupa.
Amortizacija (AfA)
Jedan od najvažnijih odbitaka za vlasnike nekretnina jeste amortizacija objekta. Vrednost zgrade može se poreski otpisivati tokom 50 godina, pri čemu se svake godine priznaje dva odsto nabavne ili građevinske vrednosti.
Troškovi finansiranja
Ukoliko je nekretnina kupljena uz pomoć kredita, kamate na zajam mogu se odbiti kao poreski priznati trošak. Važno je napomenuti da se priznaju isključivo kamate, dok se otplata glavnice ne uzima u obzir.
Troškovi dogradnje i unapređenja
Ulaganja u poboljšanje nekretnine, kao što su izgradnja balkona, adaptacija potkrovlja ili dodavanje dodatnog kupatila, takođe mogu smanjiti poresku osnovicu.
Namešteni stanovi
Kod izdavanja nameštenog stana moguće je poreski amortizovati i nameštaj i opremu. Period amortizacije za ove stavke iznosi 13 godina.
Svi navedeni troškovi direktno smanjuju oporezivi prihod od zakupa. U praksi to može dovesti do toga da osoba koja ostvaruje samo prihod od 1.200 evra mesečne kirije, bez drugih izvora prihoda, ostane ispod praga osnovnog ličnog odbitka i uopšte ne plati porez.
Primer obračuna
U većini slučajeva prihod od zakupa nije jedini izvor dohotka. Ako, na primer, pored mesečne kirije od 1.200 evra ostvarujete i bruto platu od 3.000 evra, samac bez dece u poreskoj klasi I bi u 2026. godini plaćao oko 593 evra poreza na dohodak mesečno, odnosno približno 7.117 evra godišnje. U ovom primeru nisu uzeti u obzir mogući odbitni troškovi.
Precizan iznos poreza može se izračunati pomoću zvaničnih kalkulatora poreza na dohodak koje nudi nemačko Savezno ministarstvo finansija.
Koliko novca izdvojiti unapred za porez
Poreski savetnici preporučuju da se unapred rezerviše nešto manje od polovine prihoda od najamnine. Na taj način postoji sigurnosna rezerva čak i u slučaju primene više poreske stope.
Zaključno, porez na mesečni prihod od 1.200 evra zakupa ne može se odrediti paušalno. On zavisi od ukupnih primanja, ličnih poreskih olakšica i troškova koji se mogu odbiti. Tek zbir svih ovih elemenata daje konačan iznos poreske obaveze.
Biznis Kurir/Fenix
