Stižu stambeni krediti na 50 godina: Olakšanje za sve koje žele svoju nekretninu - Evo koliko je isplativo za prosečnog građanina

Administracija Donalda Trampa razmatra uvođenje hipotekarnih kredita na 50 godina, smatrajući da bi to mogao biti način da se ublaži kriza pristupačnog stanovanja i podstakne kupovina prvih nekretnina. Ipak, nije sigurno da bi ovakvi krediti dugoročno zaista doneli uštede kupcima.

Njegove izjave izazvale su brojne reakcije, pa i među konzervativcima. Palt je ubrzo pojasnio da je reč o „potencijalnom rešenju u širokom arsenalu mera“ koje se razmatraju za rešavanje problema pristupačnog stanovanja.

Prema podacima Federalnih rezervi u Sent Luisu, medijana cene prodatih kuća u SAD u drugom kvartalu 2025. iznosila je 410.800 dolara, dok je prosečna starost kupaca prvih nekretnina porasla na 40 godina.

Koliko bi rata bila manja?

Podaci Fredi Meka pokazuju da je prosečna kamatna stopa za 30-godišnju hipoteku u prvoj nedelji novembra iznosila 6,22%, dok je za 15-godišnji kredit bila 5,5%. Nije poznato kolika bi bila kamata za 50-godišnje kredite, ali i ako bi ostala ista kao kod 30-godišnjih, mesečne rate bi bile tek nešto niže.

Za kuću čija je cena na nivou medijane i uz učešće od 10%, mesečna rata na 50 godina po stopi od 6,22% iznosila bi oko 2.006,60 dolara. Kupac bi ukupno uplatio 600 mesečnih rata, odnosno više od 1,2 miliona dolara, od čega 834.000 dolara otpada na kamate.

Kod 30-godišnje hipoteke, rata bi bila 2.269,22 dolara, što je više za oko 262 dolara mesečno, ali bi ukupna suma kamata bila znatno manja – oko 447.199 dolara, odnosno ukupno 816.919 dolara. Podaci su zasnovani na izračunima koje je objavio Forbes, bez uračunatih poreza i osiguranja.

Političke reakcije i kritike

Neki republikanci otvoreno se protive ideji. Poslanica Mardžori Tejlor Grini iz Džordžije poručila je da bi plan koristio bankama i građevinskim firmama, dok bi građani plaćali znatno više kamata i, kako kaže, „umirali pre nego što otplate kuću“.

Poslanik Tomas Masi iz Kentakija upozorio je da bi takva politika „otežala selidbu zbog posla ili škole“ i povećala rizik neplaćanja.

U sektoru nekretnina mišljenja su podeljena. Neki stručnjaci smatraju da bi ovakva politika mogla pomoći kupcima prvog doma, dok drugi upozoravaju da ne rešava osnovni problem – nedostatak pristupačnih stanova. Glavni ekonomista Nacionalnog udruženja agenata za nekretnine Lorens Jun naglasio je da „duži rok otplate ne rešava uzrok visoke cene stanovanja“.

Zašto se razmatraju tako dugi krediti

Hipoteke na 50 godina nisu potpuno nova ideja – o njima se govorilo i nakon pandemije, u periodu visoke inflacije. Cilj je da se olakša pristup tržištu nekretnina mlađima i kupcima prvog stana, kao i da se poveća dostupnost nekretnina.

Produžen rok otplate imao bi dvostruki efekat: smanjio bi mesečne rate onima koji imaju manja primanja, dok bi drugima omogućio kupovinu skupljih nekretnina.

Međutim, produženje roka otplate značajno povećava ukupan iznos kamata, pa kupci u konačnici plaćaju mnogo više. Takođe, veći je rizik da osoba ne doživi kraj otplate, pa bi obaveza mogla preći na naslednike.

Još jedan problem je što bi tako dugi krediti mogli „zaključati“ kapital i veštački održavati cene nekretnina na visokom nivou. Vlade generalno izbegavaju mere koje bi mogle dovesti do pada vrednosti imovine, ali ovakva politika bi mogla usporiti tržište i smanjiti finansijsku fleksibilnost građana.

Iskustva iz sveta

Dugoročni stambeni krediti razmatraju se i u drugim razvijenim zemljama zbog visokih cena nekretnina.

U Velikoj Britaniji je 2022. jedna finansijska institucija dobila dozvolu da nudi 50-godišnje hipoteke, ali takvi krediti u praksi nisu postali česti. U Irskoj se iste godine vodila slična rasprava.

U Japanu pojedine regionalne banke nude ove kredite, ali sa ograničenjem da otplata ne može trajati duže od 80. godine života korisnika.

U Švedskoj se mogu naći izuzetno dugi krediti koje može otplaćivati više generacija. Pre deset godina vlada je morala zakonski ograničiti rok otplate na čak 105 godina, iako se takvi krediti u praksi gotovo ne koriste. Standardni rok ostaje 30 godina, kao i u većini sveta.

Stav građana

Stručnjaci procenjuju da bi, čak i ako se uvedu, 50-godišnji krediti činili samo mali deo tržišta jer bi ih retko ko želeo da uzme. Građani su uglavnom svesni rizika i izražavaju nepoverenje prema tako dugim obavezama.

Na društvenim mrežama mnogi smatraju da bi ovakav sistem više koristio bankama nego kupcima. Pojedini komentatori ironično dodaju da bi sledeći korak mogao biti povećanje starosne granice za penziju na 75 godina.

- Trideset godina otplate već zvuči depresivno - navela je jedna korisnica, dok je druga dodala da se sa 50-godišnjim kreditom „nikada ne doživi trenutak da je kuća zaista tvoja“.

Neki su povukli paralelu sa autokreditima, koji se takođe produžavaju, pa ljudi ponekad otplaćuju vozilo i nakon što ono prestane da radi. Jedna korisnica se zapitala:

- Ko uopšte kupuje kuću sa 18 godina?

Zaključak većine je da ovako dugi krediti ne znače jeftiniju, već skuplju kupovinu doma — samo raspoređenu na mnogo duži period.

Biznis Kurir/Forbes