Koliko toplote izlazi kroz prozore i vrata: Stručnjaci upozoravaju na najčešće greške i kako da to sprečite
- Kroz prozore i vrata može da se izgubi i do 25 do 30 odsto toplote u starijim kućama, a kod loših starih prozora i više od 35 odsto
- Stručnjaci poručuju da nisu važni samo materijal i U-vrednost, već i zaptivanje, spojevi i pravilna ugradnja, jer loš detalj poništava dobru izolaciju
Kada se govori o energetskoj efikasnosti kuće, najčešće se prvo pomisli na fasadu, krov, debljinu izolacije ili savremeni sistem grejanja. Prozori i vrata često ostaju u drugom planu, iako upravo kroz njih može da se izgubi značajna količina toplote.
To je posebno izraženo kod starijih kuća, ali ni kod novih objekata kvalitetna stolarija sama po sebi nije dovoljna. Loš izbor, neodgovarajuće dimenzionisanje ili nepravilna ugradnja mogu da umanje efekat dobre izolacije i povećaju potrošnju energije.
Kako objašnjava Urban Anželak, arhitekta u UA Studiju, stolarija se ne može posmatrati odvojeno od ostatka objekta.
- Stolarija ima veliki uticaj, ali se ne može posmatrati izolovano. Iako predstavlja manji deo površine omotača od fasade ili krova, gubici toplote kroz prozore i vrata generalno su veći po kvadratnom metru. Zato loše odabrana ili ugrađena stolarija može brzo da poništi efekte dobre izolacije - kaže Anželak.
U starijoj slovenačkoj kući bez energetske obnove kroz prozore i vrata može da se izgubi između 25 i 30 odsto ukupne toplotne energije. Kod starih prozora sa jednostrukim zastakljivanjem i neadekvatnim zaptivanjem gubici mogu biti i veći od 35 odsto.
Međutim, problem nije samo u materijalu ili staklu. Veliku ulogu imaju spojevi, pragovi, način ugradnje i zaptivanje.
Nije važan samo materijal stolarije
Kada biraju prozore i vrata, kupci se najčešće dvoume između PVC-a, drveta i aluminijuma. Svaki od ovih materijala ima svoje prednosti, ali stručnjaci upozoravaju da odluku ne bi trebalo donositi samo na osnovu cene ili izgleda.
- PVC stolarija pruža dobru toplotnu izolaciju po relativno pristupačnoj ceni i zato je veoma zastupljen u stambenoj gradnji. Drvo je prirodni izolator sa odličnim termičkim svojstvima, ali zahteva redovno održavanje. Aluminijum je sa druge strane veoma čvrst, dimenziono stabilan i jednostavan za održavanje - navode stručnjaci.
Aluminijum se često i dalje smatra materijalom koji slabije zadržava toplotu. Međutim, savremena tehnologija je tu napravila veliki pomak.
- Toplotna provodljivost aluminijuma ranije se često navodila kao njegova mana, ali se danas to uspešno prevazilazi savremenim rešenjima. Moderni aluminijumski profili sa termičkim prekidom, višekomornim izolacionim ulošcima i naprednim sistemima zaptivanja mogu da postignu toplotnu izolaciju uporedivu sa drvetom i PVC-om - objašnjavaju.
Staklo može da napravi veliku razliku
Kod prozora i zastakljenih vrata najveći deo površine zauzima staklo, zbog čega njegov izbor direktno utiče na energetsku efikasnost.
- Izbor stakla je veoma važan jer ono predstavlja najveću površinu kroz koju dolazi do gubitka toplote kod prozora i ulaznih vrata sa ugrađenim staklom. Dvostruko zastakljivanje sa Ug vrednošću od približno 1,0 do 1,1 W/(m²K) danas predstavlja osnovni standard, dok je trostruko zastakljivanje sa Ug vrednošću od oko 0,5 do 0,7 W/(m²K) standard kod novih objekata i energetskih renoviranja - navode stručnjaci.
Ipak, nije dovoljno samo izabrati što veći broj prozora ili najveće moguće staklene površine. Važna je i njihova orijentacija.
- Orijentacija otvora je ključna. Površine okrenute ka jugu omogućavaju pasivne solarne dobitke tokom zime, dok leti mogu da izazovu pregrevanje. Pravilna orijentacija u kombinaciji sa odgovarajućim senčenjem može značajno da smanji potrebu za grejanjem i hlađenjem - kaže Anželak.
Veličina staklenih površina takođe mora biti pažljivo planirana.
- Veće staklene površine donose više prirodne svetlosti i veću vizuelnu otvorenost, ali istovremeno znače i veći potencijal za gubitak toplote zimi i pregrevanje leti. Ključno je pronaći pravi odnos između punih i zastakljenih površina i prilagoditi ga orijentaciji i nameni prostora - objašnjava arhitekta.
To znači da ni veliki stakleni zidovi sami po sebi nisu problem, pod uslovom da su pravilno projektovani, kvalitetno zastakljeni i zaštićeni efikasnim spoljnim senčenjem.
Šta treba gledati?
Prilikom kupovine prozora kupci se često fokusiraju na U-vrednost, odnosno koeficijent prolaska toplote. Što je ova vrednost niža, to element bolje izoluje.
Međutim, jedan broj na deklaraciji nije dovoljan da pokaže kako će se prozor ponašati u stvarnoj kući.
Jednako važna je hermetičnost, odnosno koliko dobro prozor i njegovi spojevi sprečavaju nekontrolisani prodor vazduha.
- Gubici toplote nisu samo posledica provođenja i strujanja toplote kroz materijale. Oni nastaju i zbog nekontrolisane razmene vazduha, odnosno promaje, posebno kada spojevi nisu dobro zaptiveni. Zato je kvalitet zaptivanja najmanje jednako važan kao i sama U-vrednost - ističu stručnjaci.
Loše zaptivanje može da izazove promaju i hladne površine oko prozora, što direktno utiče na osećaj komfora u prostoru. Nepravilna ugradnja može da dovede i do kondenzacije i pojave buđi.
- Loše zaptivanje izaziva promaju, hladne površine pored stakla stvaraju osećaj nelagodnosti, a nepravilna ugradnja može dovesti do kondenzacije i razvoja buđi. Dobro projektovana i ugrađena stolarija zato može značajno da poboljša kvalitet života - upozorava Anželak.
Ni najbolji prozor ne vredi mnogo ako je loše ugrađen
Jedna od najčešćih grešaka jeste uverenje da kupovinom kvalitetnog prozora automatski rešavamo problem.
- Čak ni najbolji prozor neće dobro funkcionisati ako je loše ugrađen. Najviše problema zapravo se javlja upravo na spojevima - kaže Anželak.
On posebno izdvaja takozvanu RAL ugradnju, odnosno sistem ugradnje kod kojeg se spoj između prozora i konstrukcije dodatno štiti i zaptiva sa više slojeva. Cilj je da se spreče prodor vazduha i vlage, kao i nepotrebni gubici toplote.
- Preporučujemo RAL ugradnju jer ona nije samo formalni sertifikat, već sistemski pristup kojim se obezbeđuje da ulaganje u kvalitetnu stolariju u praksi ostvari projektovanu energetsku efikasnost - navode stručnjaci.
Poseban problem predstavljaju termički mostovi, koji se mogu pojaviti na spojevima između rama i zida, oko prozorskih klupica, nadprozornika i na svim mestima gde termoizolacioni omotač objekta nije neprekinut.
Ulazna vrata često nepravedno zaboravljamo
Kada se govori o energetskoj efikasnosti, ulazna vrata obično dobijaju mnogo manje pažnje nego prozori. Ipak, kod starijih kuća upravo ona mogu biti jedna od najslabijih tačaka omotača objekta.
- Ulazna vrata nikako nisu zanemarljiv faktor, što je jedna od najčešćih zabluda. Posebno u starijim kućama ona su često jedan od najslabijih elemenata celog omotača zgrade - ističu sagovornici.
Pošto se vrata svakodnevno otvaraju i zatvaraju, kvalitet zaptivki i praga ima veliki značaj. Dotrajale ili deformisane zaptivke, kao i loše izveden prag, mogu da omoguće prodor hladnog vazduha i povećaju gubitke toplote.
Zbog toga zamena ulaznih vrata može biti jedna od korisnih mera prilikom energetske obnove starije kuće.
Sa starim kućama treba biti posebno oprezan
Kod starijih objekata, naročito kamenih i tradicionalno građenih kuća, zamena prozora i vrata zahteva dodatnu pažnju.
Naizgled jednostavna odluka da se stari prozori zamene modernim i nepropusnim modelima može otvoriti novi problem ako ostatak objekta nije prilagođen.
- Sa starijim zgradama morate biti veoma oprezni. Zamena prozora bez rešavanja celog omotača objekta može da izazove nove probleme, poput kondenzacije i buđi - upozorava Anželak.
Zato energetska obnova ne bi trebalo da se svodi samo na zamenu stolarije. Potrebno je razmišljati o objektu kao celini – od fasade i krova do prozora, vrata i sistema ventilacije.
- Savremeni sistemi ventilacije, poput ventilacije sa rekuperacijom, omogućavaju stalnu razmenu vazduha bez značajnog gubitka toplote - naglašava Anželak.
Upravo je to suština dobre energetske obnove: nije dovoljno imati kvalitetan prozor, debelu izolaciju ili efikasan sistem grejanja pojedinačno. Svi elementi kuće moraju da funkcionišu zajedno.
Dobro projektovana i pravilno ugrađena stolarija, kvalitetno zaptivanje, odgovarajuća izolacija, pravilno raspoređeni otvori i dobra ventilacija mogu istovremeno da smanje gubitke energije i povećaju komfor stanovanja.
Zato prilikom renoviranja nije dovoljno pitati samo "koji prozor da kupim“. Mnogo važnije pitanje je kako će se taj prozor uklopiti u ceo omotač kuće i da li će biti pravilno ugrađen. Tu se često pravi razlika između dobre investicije i skupe zamene koja ne donese očekivanu uštedu.
Biznis Kurir/Delo.si
