Šta se dešava sa kreditom ako korisnik premine? Postoje dva scenarija, jedan omogućava i oslobađanje od duga, ali pod ovim uslovima

Gubitak bliske osobe donosi ogromnu tugu, ali se porodica ubrzo nakon toga često suočava i sa ozbiljnim finansijskim i pravnim izazovima. Jedno od najstresnijih pitanja sa kojima se naslednici susreću jeste šta se dešava sa stambenim kreditom preminulog?

Pravilo broj 1: Odgovarate za dug samo do vrednosti nasledstva

Najvažnije ograničenje i najveća zaštita za porodicu definisana je Zakonom o nasleđivanju, naslednik odgovara za dugove preminulog samo do visine vrednosti imovine koju je nasledio.

Zaostavština prelazi na naslednike u trenutku smrti, a sa imovinom, nažalost, dolaze i obaveze. Međutim, to apsolutno ne znači da banka može da naplati neograničen iznos iz vaše ranije stečene, lične imovine.

Ukoliko ste, na primer, nasledili imovinu vrednu 80.000 evra, vi za dugove ostavioca možete odgovarati najviše do te vrednosti, čak i ukoliko je preostali dug prema banci znatno veći. Važno je napomenuti da u ovu računicu ulazi vaš ceo nasledni deo, a ne samo stan koji je opterećen hipotekom.

Šta kada ima više naslednika?

Ukoliko više osoba nasleđuje preminulog, oni prema banci odgovaraju solidarno, ali ponovo, svaki naslednik odgovara samo do vrednosti svog naslednog dela. Dug se među njima deli srazmerno naslednim delovima, osim ukoliko iz zaveštanja (testamenta) ne proizlazi drugačije.

Zbog toga proces nasleđivanja stambenog kredita ne sme početi pukom proverom broja preostalih rata, već mora početi detaljnim popisom celokupne imovine i svih obaveza.

Smrt korisnika ne zaustavlja rate niti briše hipoteku

Najveća greška koju porodice prave jeste pasivno čekanje da se okonča ostavinska rasprava. Smrt dužnika sama po sebi ne donosi nikakav "poček" niti pauzu u otplati.

Dospela obaveza može nositi zateznu kamatu, a neuredna otplata može, u skladu sa potpisanim ugovorom, dovesti do proglašenja celog duga dospelim. Hipoteka ostaje upisana u katastru i ona neumoljivo prati nepokretnost, bez obzira na promenu vlasnika. Ako dug ne bude plaćen, banka ima pravo da se naplati iz vrednosti stana, ali strogo kroz postupak koji je propisan Zakonom o hipoteci, a ne nekakvim prostim i automatskim preuzimanjem vlasništva.

Prvi i najvažniji potez porodice, ne čekajte ostavinsko rešenje. Odmah obavestite banku o smrtnom slučaju i pribavite precizne podatke o preostaloj glavnici, dospelim ratama i sredstvima obezbeđenja. Narodna banka Srbije izričito preporučuje naslednicima da spreče kašnjenje u otplati, a da zatim sa bankom urede pravni status, bilo kroz pristupanje dugu, nastavak otplate ili prevremenu otplatu. Ćutanje je najskuplja opcija.

Životno osiguranje ili osiguranje stana

Mnogi naslednici pogrešno pretpostavljaju da je kredit "bio osiguran" i da nemaju razloga za brigu. Ovde je ključno razlikovati dve vrste osiguranja:

Osiguranje nepokretnosti (stana): Ovo osiguranje pokriva samo ugovorene rizike na samom objektu (npr. požar, poplava). Ono ne isplaćuje kredit banci u slučaju smrti korisnika.

Životno osiguranje: Preostali kredit može biti isplaćen od strane osiguravajućeg društva samo ukoliko postoji važeća polisa koja izričito obuhvata smrt korisnika.

Da biste znali na čemu ste, morate proveriti osiguranu sumu, trajanje polise, uplaćene premije i isključene rizike. Posebno obratite pažnju na termin vinkulacija polise. Vinkulacija znači da je pravo na isplatu ustupljeno banci i da osigurana suma u ugovorenom obimu ide poveriocu radi zatvaranja duga.

Ukoliko je osigurana suma niža od preostalog duga, ili osiguravajuća kuća osnovano odbije zahtev zbog ugovorenog isključenja (npr. prikrivena teška bolest pre potpisivanja ugovora), razlika ostaje otvorena i pada na teret naslednika. Odlučuje isključivo sadržaj polise, a ne njeno ime.

Odricanje od nasledstva: Oslobađanje od duga, ali i od stana

Ukoliko procenite da su dugovi veći od vrednosti imovine, imate pravo da se odreknete nasledstva. Naslednik koji se valjano odrekne nasledstva ne odgovara za dugove ostavioca.

Međutim, odricanje ne može biti delimično. Ne možete zadržati stan, a odbiti da preuzmete kredit. Izjava o odricanju daje se do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka i u načelu je neopoziva.

Odricanje u korist drugog naslednika pravno se posmatra kao prijem nasledstva uz istovremeno ustupanje svog dela drugoj osobi. U tom slučaju, vi ste tehnički postali naslednik i vaša odgovornost za dugove ostaje. Takođe, ukoliko ste pre ostavinske rasprave već raspolagali zaostavštinom (npr. prodali auto preminulog), gubite pravo na odricanje.

Zbog ovoga se pitanje nasleđivanja stambenog kredita nikada ne rešava paušalnim izjavama pre nego što se precizno utvrde vrednost stana, ostatak duga, postojanje polise i druge obaveze.

Možete li prodati stan pod hipotekom?

Kratak odgovor je da. Vlasnik može prodati stan koji je pod hipotekom, ali sama prodaja ne uklanja teret automatski sa nekretnine.

Hipoteka ostaje vezana za stan, pa se takva transakcija u praksi uvek usklađuje sa bankom. Mehanizam je jednostavan: iz jednog dela kupoprodajne cene koju plati kupac automatski se zatvara preostali kredit, banka nakon toga izdaje zvaničan dokument za brisanje hipoteke (brisovnu dozvolu), a ostatak novca pripada vama kao prodavcima (naslednicima).

Ukoliko stan ima više naslednika, jedan od njih ne može samostalno prodati ceo stan. Sve do zvanične deobe, naslednici imovinom upravljaju zajednički, te dogovor o nastavku otplate kredita ili prodaji nekretnine mora obuhvatiti apsolutno sve koji su stekli prava na nepokretnosti.

Na kraju, nasleđivanje stambenog kredita nije puki izbor između zadržavanja stana i prihvatanja duga. To je ozbiljna finansijska procena, morate detaljno uporediti tržišnu vrednost celog nasledstva sa preostalom glavnicom, dospelim obavezama, pratećim troškovima i stvarnim pokrićem polise osiguranja, kako biste utvrdili da li vrednost koju prihvatate opravdava obavezu koja uz nju dolazi.

Biznis Kurir