Imate požuteli travnjak u dvorištu ili ispred kuće? Ovo je jednostavan trik kako da ga vratite u život i ponovo učinite potpuno zelenim
Nedelje bez kiše, temperature više od 30 stepeni Celzijusa i travnjak koji je umesto zelene boje postao žuto-smeđ, upravo je to prizor koji se ovih dana može videti u mnogim dvorištima. Na prvi pogled deluje kao da je trava potpuno izgorela, ali u većini slučajeva nema razloga za paniku. Uz odgovarajuću negu, travnjak može da se oporavi mnogo bolje nego što izgleda.
Kako da znate da li je travnjak uništen ili ne?
Dugotrajna suša i visoke temperature predstavljaju veliki stres za travu. Da bi opstale, mnoge biljke prelaze u svojevrsni režim štednje energije. Vlati trave tada menjaju boju u smeđu i gotovo potpuno zaustavljaju rast. Ipak, to ne znači da je travnjak potpuno uništen. Ukoliko je koren ostao očuvan, većina vrsta trave će ponovo početi da raste nakon obilnijih padavina ili pravilnog zalivanja.
Da li postoji mogućnost oporavka može se proveriti jednostavnim testom. Lopatom treba izvaditi deo travnjaka dubine između 10 i 15 centimetara i pregledati korenje. Ako je ono svetle boje i čvrsto, velike su šanse da će se trava obnoviti. Ukoliko su koreni potpuno suvi i lomljivi, verovatno će biti potrebno ponovno zasejavanje.
Koliko je često potrebno zalivati travnjak?
Tokom velikih vrućina nije preporučljivo svakodnevno uključivati prskalicu. Površinsko i često zalivanje ne dopire do korena, dok veliki deo vode vrlo brzo ispari.
Mnogo efikasnije je temeljno zalivanje jednom ili dva puta nedeljno. Za svaki kvadratni metar potrebno je približno 10 do 15 litara vode kako bi vlaga doprla do dubljih slojeva zemljišta. Najbolje vreme za zalivanje je rano ujutru ili uveče, kada sunce više ne zagreva zemlju toliko intenzivno.
Šta je bolje rešenje od zalivanja?
Iako je voda ključna za oporavak oštećenog travnjaka, ona je istovremeno i dragocen resurs. Zato, posebno kada su u pitanju veće travnate površine, baštovan Norbert Liška savetuje da se, ukoliko je moguće, sačeka naredna obilnija kiša.
- Ovaj metod daje mnogo više efekta - kaže stručnjak iz ove oblasti.
Nakon toga može se primeniti ciljano zalivanje. Posebno isušene delove travnjaka korisno je rastresti baštenskim vilama, jer male rupice omogućavaju vodi da brže stigne do korena. Oni koji žele da štede vodu ne bi trebalo da se zabrinu zbog smeđe boje travnjaka, pošto se mnoge vrste trave same oporave kada prođe sušni period.
Kako da sprečite da travnjak požuti?
Tokom letnjih vrućina preporučuje se ređe košenje, a naročito izbegavanje preniskog skraćivanja trave. Duže vlati prave hlad zemljištu, smanjuju isparavanje i omogućavaju da se vlaga duže zadrži u zemlji.
Ako travnjak i nakon leta ostane mestimično smeđ ili proređen, jesen predstavlja najbolje vreme za njegovu obnovu. Gole površine tada se mogu ponovo zasejati, jer niže temperature i češće padavine pogoduju klijanju. Preporučuje se i upotreba organskog jesenjeg đubriva sa manjim sadržajem azota i povećanim udelom kalijuma. Kalijum jača travu, doprinosi boljem zadržavanju vode i povećava otpornost na mraz.
Važno je da se đubrivo koristi u umerenim količinama. Prekomerna upotreba može oslabiti travnjak i povećati rizik od pojave bolesti. Pravovremena setva, jačanje korenovog sistema i ređe, ali obilno zalivanje mogu pomoći da se smeđi travnjak ponovo pretvori u gustu i zelenu površinu.
Biznis Kurir/Heute
