Kupiš za 50, a prodaš za 5.000 evra: Kako se mlate pare na hrvatskim plažama, zarada zagarantovana
Prodaja kuvanog kukuruza na jadranskim plažama ponovo je usred letnje sezone pokrenula raspravu o opravdanosti visokih cena ugostiteljskih i trgovačkih usluga na primorju. Proizvod koji se na veliko može nabaviti za svega nekoliko evrocenti, kupačima se na plažama prodaje po ceni od pet evra po komadu, što predstavlja ogromnu razliku u odnosu na njegovu nabavnu cenu.
Prema procenama domaćih proizvođača i otkupljivača, kukuruz se tokom sezone u većim količinama nabavlja po veoma niskim cenama, dok ga krajnji kupci na plažama plaćaju i do sto puta više. Ipak, potražnja za ovom letnjom poslasticom ne jenjava, a prodavci cene formiraju pre svega prema kupovnoj moći stranih turista, kojima iznos od pet evra uglavnom ne predstavlja veliki trošak.
Dok domaći gosti često negoduju zbog ovakvih cena na primorju, stranim turistima je najvažnija praktičnost, odnosno mogućnost da hranu kupe direktno na plaži, bez odlaska u prodavnicu ili restoran. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li je reč o uobičajenim tržišnim pravilima ili o preteranom korišćenju špica turističke sezone.
Tržišni rizici i da li je zarada opravdana
Dok deo javnosti smatra da ogromna razlika između nabavne i prodajne cene šalje lošu poruku i dodatno učvršćuje utisak da je Hrvatska preskupa destinacija, iskusni prodavci ističu da se ne radi o čistoj zaradi. Sezona prodaje na plažama traje svega dva do tri meseca, a za to vreme potrebno je obezbediti prihode koji će pokriti troškove tokom cele godine.
Pored toga, rad na otvorenom nosi velike sezonske rizike. Loše vreme, kiša ili jaka bura mogu potpuno da zaustave prodaju, a kuvani kukuruz koji se ne proda istog dana ne može ponovo da se ponudi kupcima, već mora da se baci. Prodavci navode da na konačnu cenu utiču i visoki troškovi prevoza, energenata za kuvanje, ambalaže, radne snage, kao i zakup prostora i dozvola za prodaju na atraktivnim lokacijama.
Agroekonomski stručnjaci smatraju da u uslovima slobodnog tržišta cenu određuju isključivo ponuda i potražnja.
- Ako postoji potražnja za kukuruzom po ceni od pet evra, prodavaće se po toj ceni. Ako ljudi nastave da ga kupuju, cena može da poraste i na deset evra - ističu stručnjaci, uz ocenu da administrativna ograničenja u ovom sektoru nisu realno rešenje.
Potrošači odlučuju o cenama
- Jedino rešenje je da kupci prestanu da kupuju kukuruz po toj ceni. Kada potražnja opadne, prodavci će morati da snize cene - poručuju tržišni analitičari, ističući da upravo potrošači svojim navikama dugoročno određuju kretanje cena.
Prosta računica pokazuje da, ukoliko je nabavna cena jednog klipa oko 0,05 evra, za 1.000 komada treba izdvojiti svega 50 evra, dok bi njihova prodajna vrednost na plaži iznosila čak 5.000 evra. To znači da je vrednost robe, posmatrano samo kroz odnos nabavne i prodajne cene, veća za oko 9.900 odsto. Slično tome, prodavac koji tokom dana proda 200 klipova može da ostvari promet od 1.000 evra, iako ga je sama sirovina koštala svega deset evra.
Ipak, ekonomski stručnjaci upozoravaju da se ukupan promet i razlika između nabavne i prodajne cene ne mogu poistovećivati sa čistom zaradom. Dodatni razlog visokih cena kuvanog kukuruza u Hrvatskoj jeste i činjenica da je domaća proizvodnja ovog proizvoda ograničena i specijalizovana, pa u kombinaciji sa velikom letnjom potražnjom dolazi do znatno viših cena nego u mestima gde se kukuruz uzgaja.
Biznis Kurir/Dnevno.hr
