Penzioneri, ovo morate da znate: Advokat Arbutina pojasnio zakon - evo ko rizikuje da ostane bez primanja

Odlazak u penziju za mnoge građane Srbije ne znači i definitivan kraj radnog veka. Dok jedni nastavljaju da rade iz preke finansijske potrebe, drugi to čine kako bi ostali aktivni i izbegli socijalnu izolaciju. Međutim, pravila rada nakon penzionisanja nisu ista za sve. Dok jedni mogu slobodno da rade i usput čak i uvećaju svoju već stečenu penziju, drugi zbog nepoznavanja zakona rizikuju da ostanu bez svojih mesečnih primanja.

- Nije lako biti penzioner u Srbiji danas - započinje razgovor dr Snežana Šantić, ističući da su ekonomski razlozi na prvom mestu, ali da je potreba za socijalizacijom podjednako važna.

- Četiri zida to nije dobro. Zidovi ne znaju ni da plaču ni da se smeju kad ostanete sami. Zato insistiram na tome da penzioneri izlaze iz kuće i da budu aktivni. Sa druge strane, mnoge firme dolaze u naše savetovalište na Starom gradu jer im trebaju penzioneri. Oni znaju posao, odgovorni su, poštuju radno vreme i hijerarhiju, što je poslodavcima danas izuzetno važno.

 Najčešće se radi o poslovima u velikim trgovinskim sistemima koji nisu visoko intelektualni, ali omogućavaju penzionerima da dopune svoj budžet, radeći četiri ili osam sati dnevno.

Pravila za tri kategorije penzionera: Ko sme da radi, a ko rizikuje penziju?

Advokat Srđan Arbutina objašnjava da je zakonska regulativa kompleksna i da pravo na rad i način angažovanja direktno zavise od toga kojoj kategoriji penzionera pripadate.

1. Starosni penzioneri - Bez ikakvih ograničenja

Za one koji su penziju stekli po osnovu starosti (ispunjenjem starosne granice i godina staža), ograničenja gotovo da ne postoje.

Model angažovanja: Mogu da zaključe klasičan ugovor o radu (na određeno ili neodređeno vreme) i zasnuju radni odnos, a mogu raditi i van radnog odnosa (ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, autorski ugovor).

Jedan dan pauze: Da bi ponovo počeli da rade kod istog ili novog poslodavca, starosni penzioneri moraju da naprave pauzu od najmanje jednog dana između dana raskida prethodnog radnog odnosa (odlaska u penziju) i dana zaključenja novog ugovora.

2. Invalidski penzioneri - Stroga ograničenja i rizik od gubitka penzije

Penzioneri koji primaju invalidsku penziju suočavaju se sa najrigoroznijim pravilima. Po zakonu, invalidska penzija se dobija kada je osoba potpuno nesposobna za rad.

Zabrana ugovora o radu: Invalidski penzioneri ne smeju da zaključe klasičan ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme. Ukoliko bi to učinili i bili prijavljeni na obavezno osiguranje, PIO fond bi pokrenuo postupak i to bi moglo dovesti do potpunog obustavljanja invalidske penzije.

Izuzetak: Mogu biti angažovani isključivo van radnog odnosa, odnosno preko ugovora o delu. Izuzetak su profesionalna vojna lica i policajci koji mogu raditi i nakon invalidske penzije, ali isključivo u nekoj sasvim drugoj delatnosti.

3. Porodični penzioneri - Ključan je neoporezivi iznos

Porodični penzioneri takođe mogu da rade, ali pod uslovom da njihova primanja ne pređu zakonski definisan limit.

Finansijski limit: Da ne bi izgubili pravo na porodičnu penziju, mesečni prihod od rada ne sme preći iznos minimalne mesečne osnovice (odnosno neoporezivi deo ličnog dohotka koji propisuje Poreska uprava), a koji za ovu godinu iznosi 51.297 dinara.

Model angažovanja: Ne mogu zaključiti ugovor o radu, već isključivo rade preko ugovora o delu do pomenutog iznosa. Budući da se ovaj limit svake godine menja i raste, penzioneri moraju redovno da prate ove izmene kako ne bi ugrozili svoja primanja.

Kako se vrši revizija (povećanje) penzije?

Penzioneri koji rade imaju pravo da traže preračun i uvećanje svoje penzije, ali tu postoji nekoliko važnih pravila i zabluda.

Uslov od godinu dana: Da bi podneli zahtev za reviziju rešenja o penziji u PIO fondu, penzioneri moraju ostvariti najmanje godinu dana (12 meseci) neprekidnog staža kod poslodavca koji je uredno plaćao doprinose.

Obavezna odjava pre zahteva: Penzioner može raditi godinu dana ili deset godina, ali u trenutku kada poželi da podnese zahtev za reviziju, poslodavac mora prvo da ga odjavi sa osiguranja. Tek nakon odjave podnosi se zahtev PIO fondu.

Zabluda o preračunu: Mnogi misle da će im se penzija prosto uvećati na poslednji iznos koji primaju.

- To ne funkcioniše tako - objašnjava dr Šantić i dodaje:

- Revizija se radi na prvobitno rešenje koje su dobili kada su prvi put otišli u penziju. Radi se kompletan preračun celokupnog radnog staža ispočetka, tako da povećanja nisu drastična, ali je svaki dinar dobrodošao.

Limit od 45 godina: Sve preko 45 godina ukupnog radnog staža se zakonski ne računa u penziju, pa se preko tog limita dalji rad u smislu povećanja penzije praktično ne isplati.

Siva zona i "gašenje požara“: Kako sami sebi "jedemo“ penziju

Veliki problem na tržištu rada predstavlja siva zona, gde poslodavci deo zarade uplaćuju na račun, a deo daju „na ruke“.

- Sve što niste uplatili u PIO fond, sutra se uopšte ne računa u vašu penziju“, upozorava dr Šantić.

- Razumem da je u pitanju gašenje požara, da je teško živeti i da je sve skupo, pa ljudima treba novac odmah. Ali ako vam poslodavac ne plaća kompletne doprinose, vi ste u startu sami pojeli deo svoje penzije.

 Zakon o radu i srodni propisi nisu do kraja i najpreciznije regulisali sve oblasti rada penzionera, posebno kada je reč o samostalnom radu. Da bi penzioner samostalno prodavao kolače, davao časove ili obavljao sitne zanatske usluge, zakonski mora da otvori firmu, što sa sobom nosi visoke troškove i proceduru koja se većini uopšte ne isplati.

Zlatni saveti za penzionere

Gosti zaključuju sa jasnim preporukama za sve starije građane koji planiraju da nastave sa radom:

Radite dokle god možete: Ako vas služi fizičko, emotivno i opšte zdravstveno stanje, radite i budite aktivni među ljudima.

Kontrolišite uplate u PIO fondu: To je vaše zakonsko pravo. Podnesite zahtev i uzmite listing kako biste proverili da li vam poslodavac redovno i u punom iznosu uplaćuje doprinose. Neplaćanje doprinosa je krivično delo utaje poreza.

Edukujte se o svojim pravima: Penzioneri često slabije poznaju pravo i nove tehnologije. Iskoristite mogućnosti besplatne pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, savetovalištima udruženja ili se posavetujte sa advokatom pre nego što potpišete bilo kakav ugovor.

Biznis Kurir/ Espreso