Uprkos velikom uginuću pčela, on je uspeo: Igor je prosvetar koji je počeo sa 3 košnice, a danas njegov pčelinjak broji 170

Igor Laćarac, predsednik Društva pčelara "Jovan Živanović" iz Sremske Mitrovice, svakodnevno usklađuje posao u prosveti sa obavezama u pčelinjaku smeštenom u podnožju Fruške gore.

Priča o pčelarstvu za Igora Laćarca započela je 2013. godine. U potrazi za dodatnim izvorom prihoda, uz tadašnji posao komercijaliste, i na preporuku prijatelja koji se već ozbiljno bavio pčelarstvom, nabavio je prve tri košnice. Danas, 13 godina kasnije, njegov pčelinjak u Velikim Radincima broji oko 170 košnica.

Put od početnika do iskusnog pčelara bio je ispunjen stalnim učenjem i usavršavanjem. Svake godine košnice seli na različite paše, bagremovu u okolini Valjeva, lipovu na Fruškoj gori, dok je u Banatu, tačnije u Bašaidu, već četiri godine redovan tokom cvetanja suncokreta i livađa.

- Pčelarstvo je fabrika pod vedrim nebom, a prošla sezona bila je surovi podsetnik na to. Dok je pretprošle godine prinos bio oko četiri tone meda, ove godine je spao na jedva dve. Klimatske promene uzele su danak. Prošlu zimu obeležilo je veliko uginuće pčela. Stradala mi je skoro trećina pčelinjaka. Iako zvaničnog stručnog mišljenja o uzrocima toga nema, u Vojvodini su gubici bili od 30 do 40 odsto, a znam i primere gde su ljudi od 55 košnica ostali na svega pet - kaže Laćarac.

Tokom ove godine bagremov med nije vrcao, dok su prinosi lipe bili skromni i iznosili oko 300 kilograma. Najveći deo proizvodnje činili su suncokretov i livadski med, ukupno oko tonu i po. Uoči naredne sezone, očekuje povoljnije vremenske uslove.

- Potrebno je da u šumi bude vlage, da se dignu podzemne vode, što će uticati na bagrem. Nadam se da će do toga doći i da će biti više bagremovog meda - kaže naš sagovornik.

Iako je danas zaposlen kao nastavnik praktične nastave u Mašinskoj školi, pčelarstvo je za njega i dalje velika strast, ali i važan dodatak kućnom budžetu. Osim proizvodnje meda, posao je proširio i pokretanjem sopstvene pakirnice.

- Imam mašine za pakovanje šećera i meda, što mi omogućava da med u kesicama direktno dostavljam kafićima, ugostiteljskim objektima i distributerima. To je treća delatnost kojom zaokružujem proizvodnju - objašnjava Igor.

Dok zimski dani donose niske temperature, Laćarac je miran kada je reč o njegovim pčelama u Velikim Radincima.

- Sada su u klubu i miruju. Pčela nikada neće uginuti od hladnoće ako ima dovoljno hrane. Sve što sam do avgusta ostavio u košnicama, ostavljeno je njima da prezime. Do proleća nema diranja - zaključuje sagovornik.

Najavljeno poskupljenje

Na tržištu meda primećuju se blaga pomeranja cena. Otkupna cena livadskog meda trenutno iznosi oko 2,8 evra po kilogramu, lipov je premašio tri evra, dok se bagremov med u veleprodaji prodaje za oko šest evra po kilogramu. Maloprodajne cene su godinama bile nepromenjene, ali se to uskoro menja.

- Trenutno je tegla većine vrsta meda 800 dinara, dok je bagrem 1.000 dinara. Zbog opšteg skoka svih troškova planiram da od maja podignem cenu za 200 dinara po tegli - ističe Laćarac.

Kao predsednik pčelarskog društva u Sremskoj Mitrovici, Laćarac primećuje i promene u broju članova. Pčelarstvo je oko 2015. godine doživelo veliki rast interesovanja, ali je taj trend u opadanju. Umesto nekadašnjih 80, društvo danas ima manje od 50 članova. Ipak, okupljanja i dalje redovno organizuju.

Svakog četvrtka u 18 časova pčelari se sastaju u prostorijama mesne zajednice koje koriste za druženje i razmenu iskustava.

- Družimo se, razmenjujemo iskustva i organizujemo predavanja. Prošlog meseca smo imali jedno, u januaru planiramo sledeće, a tu je i naša redovna godišnja skupština. Pčelarstvo je posao koji se uči dokle god se njime bavite - poručuje Igor Laćarac.

Biznis Kurir/Dnevnik.rs