Telečka, selo na razmeđu Sombora i Bačke Topole, odvajkada je slovilo kao naselje vrednih i inventivnih poljoprivrednika, ali zahvaljujući, pre svega, Valeriji Balint poslednje dve decenije postala je prava oaza organske proizvodnje, ne samo industrijske paprike, maka, slačice i komorača, već i žitarica i uljarica.

Okupljeni oko nemačkog partnera koji na sličan način organizuje organsku proizvodnju bio-začina bezmalo u svakom kutku planete, otkupljivača njihovih proizvoda Ekoland farms, sigurnost u proizvodnji su pronašli zahvaljujući preduzimljivosti ove energične žene, koju odlikuje nepresušna volja za neprekidnim radom.

- Pre 20 godina sam otišla u posetu prijateljima u Nemačkoj i ponela im našu domaću, ovdašnju alevu papriku, po kojoj je Telečka nadaleko poznata - priseća se početaka masovne organske proizvodnje u svom selu Valerija Balint, koja je ne samo proizvođač na čak 30 vlastitih hektara, već i agronom, specijalista zaštite bilja sa višedecenijskim iskustvom.

rog.jpg
RTS Printscreen 

- Tamo sam čula da naš sadašnji partner, koji poseduje i veliki pogon za preradu mesa ali i lanac prodavnica bio-začina, traži dobru papriku, pa sam mu tako, u maloj kesi, odnela naš proizvod na analizu. Od 15 ponuđenih uzoraka naš je, nakon analize, ocenjen kao najbolji, pa su me pozvali posle dve nedelje i odmah došli u Telečku da se dogovorimo o saradnji. Okupila sam na taj razgovor nekoliko zainteresovanih suseljana i tako je sve i krenulo - kaže Balintova, prema čijim rečima u ovom svojevresnom klasteru posluje deset većih proizvođača, od kojih se njih troje bavi isključivo organskom i biodinamičkom proizvodnjom.

Izvoz u Nemačku

Što zbog plodoreda, što zbog novousvojene životne filozofije, tek ovi Telečani su veliki proizvođači organskih žitarica, poput pšenice i ječma, ali i kukuruza, soje i suncokreta.

Sve ove organske proizvode Telečani takođe izvoze u Nemačku.

- Naravno, zbog strogih evropskih sertifikacionih standarda koje moramo da ispunimo, sejemo isključivo naše netretirano seme sa tavana, naravno sa izuzetkom hibrida kukurza i suncokreta, pa su prinosi nešto manji, ali cena ovako kvalitetnog proizvoda sve to nadoknadi – pojašnjava sagovornica Dnevnika i kao dokaz isplativosti ovakvog vida proizvodnje navodi činjenicu da, na primer, soja postiže dvostruko veću cenu od konvencionalno proiz­vedene.

rog-3.jpg
RTS Printscreen 

Kako organska proizvodnja počinje od kvaliteta zemlje, puno pažnje telečki bioproizvođači poklanjaju ovom segmentu, pa koriste postrno sejanu slačicu kao zelenišno đubrivo i stajnjak sa organskih farmi, ali imaju i svoj nesvakidašnji "recept" za superiorno folijarno đubrenje.

- Sarađujemo sa jednom organskom farmom podolskih goveda u Bačkoj Topoli, pa u taj stajnjak stavljamo i rogove podolskog govečeta, tretiramo ga valerijanom, pokrivamo slamom i ostavljamo godinu dana da takvo đubrivo zri. Ovo se radi kako bi se namnožile pozitivne bakterije, pa nakon sazrevanja ovakvog đubriva, rastvaramo ga u vodi i specijalnim prskalicama tretiramo useve. To je patent organskih proizvođača u Telečkoj koji se pokazao kao izuzetno uspešan. Kako se svi naši proizvodi, na račun nemačkog partnera, sertifikuju kao organski i u Srbiji i u Nemačkoj, izbegavamo zalivne sisteme, pošto je onda neophodna i analiza vode, pa papriku ne sadimo iz rasada, već iz semena, što donekle usložnjava proizvodnju, ali veća cena to sve nadoknadi - kaže Valerija Balint.

biznis.kurir.rs/Dnevnik