Pesnikinja Dalmatinka Stanković iz Niša u svom dvorištu gaji više od stotinu primeraka minijaturnog drveća bonsai.
U bukvalnom prevodu bonsai znači stablo u posudi, a baš u tome i jeste lepota ove biljke. Zemlja porekla mu je Kina, ali svetsku slavu kreirali su mu Japanci, kada su ga prisvojili i razvili prepoznatljiv stil bonsaija.
- Priča je od pre skoro 60 godina kada samo svi 'bili' Brus Li, išli u bioskope, gledali Kineze i meni se dopalo to malo drvce, majušno onako, staro, a džepno bukvalno. I onda sam jednom, tada smo imali dva kanala na televiziji, gledala nekog čoveka, ne znam je li bio Kinez ili Japanac, koji je objašnjavao kako se to radi. Ja sam počela još od malih nogu i ta ljubav je do dana današnjeg ista, ne jenjava uopšte - priča nam ova Nišlijka.
Uzgajanje ove biljke naučilo ju je strpljenju i uživanju, pa sa lakoćom i mnogo ljubavi brine o svakoj stabljici.
KAKO SE SADI I FORMIRA
Vreme potrebno za napredak bonsaija meri se u godinama, čak i u desetinama njih.
- Krene se od sejanca. Ja sam probala iz prirode da donesem, ali mi to nekako nije polazilo baš za rukom i retko šta je ostalo i opstalo. Bolje mi je od sejanca i tačno znam, to sam upamtila, koji korenčić se seče, pa se onda uvija, pravi se forma po želji i onda se dalje šiša, zaliva, neguje - pojašnjava ona.
- To je moj bensedin, ja tablete već više od 30 godina ne konzumiram. Šišam biljčice, družim se s njima, zalivam ih, tuširam. Uz muziku rastu, s njima pričam, budem sama tako veći deo godine i družimo se - ističe ona.
Dalmatinka se priseća da su je biljke pre 20 godina 'vratile u život'.
- Pre 20 godina imala je moždani udar i bila nepokretna. Iako su mi doktori otpisivali hodanje, vremenom sam polako počela da se krećem uz pomoć štaka. Bila sam uporna i to mi je bila radna terapija, da se nateram da ustanem makar i četvoronoške, da zalijem cveće, da okopam zemlju i eto me danas. Pored bonsaija imam i drugo cveće i drveće, a u jezercetu u dvorištu čuvam i zlatne ribice. To je moj mali raj - ponosna je ova pesnikinja.
U slobodno vreme piše poeziju, a inspiraciju nalazi upravo u svom vrtu. Ima dve samostalne zbirke i jednu zajedničku.
Na jednoj internet stranici navedene su cene ovih biljaka po kojima se mogu nabaviti u Srbiji, a najjeftinije drvce košta 7.600 dinara dok se za najskuplje mora izdvojiti gotovo 30.000.
biznis.kurir.rs/Novosti
NE PROPUSTITE
