Sve je više poljoprivrednih proizvođača, a posebno mladih, koji obraćaju pažnju na način uzgoja voća i povrća, ne jureći samo za zaradom. Jedni od njih su Lazar i Stefan koji se bave uzgojem jagode.
Lazar Smiljanić i Stefan Ivanić iz Mladenovca su odlučili da iskoriste slobodne površine na Lazarevom imanju u selu Amerić i pokrenu proizvodnju jagode. Iako spadaju u red mladih poljoprivrednika osnovna ideja kojom su se vodili je da proizvedu jagode koje će moći da se konzumiraju direktno sa njive.
– Previše se poljoprivreda svela na surovu proizvodnju, gde proizvođači ne obraćaju pažnju na posledice. Zato smo kolega i ja odlučili da od samog starta zajedno gajimo jagodu na što zdraviji način, kao nekada, kada smo odlazili u bašte kod naših baka i deka i potpuno slobodno brali i jeli voće na licu mesta. To je naš cilj – zdravo i ukusno – priča Lazar.
Prvu jagodu sorte alba su posadili u jesen 2021. godine, a prvu berbu su imali u aprilu prošle godine. Nakon toga su prošili proizvodnju sa sortom kleri. Jagodu gaje na otvorenom i u zatvorenom prostoru, tačnije u pet plastenika.
– Albu smo posadili kada smo krenuli u priču sa jagodama i nismo puno znali o sortama, njihovih karakteristikama i, ono najbitnije, šta će nam tržište najviše tražiti. Hteli smo što raniju jagodu zbog veće cene, jer smo imali velika ulaganja prve godine. Te godine smo kupili svih pet plastenika – priča Lazar.
Alba je poznata po velikom prinosu i krupnim plodovima. Nakon prve godine Lazar i Stefan su znali koje tržište targetiraju i kakvu jagodu to tržište zahteva, a to je što mirisniji i što slađi plod.
– Nakon albe odlučili smo se za sortu kleri, jer je jedna od najukusnijih jagoda, po nekima i najukusnija. Međutim, za razliku od drugih sorti ona daje dosta manje prinose – objašnjava nam Lazar.
U poljoprivredi, a posebno u bio, eko i organskom uzgoju, najbitniji su predanost, strpljenje i želja za stalnim usavršavanjem i učenjem.
– Proces proizvodnje nije jednostavan, jer mora da se vodi računa o mnogim detaljima, o kojima se i ne vodi toliko računa u standardnom uzgoju. Zaštita hemijskim preparatima često se obavlja po nekom šablonu. Mi ne koristimo pesticide već mikroorganizme, biostimulatore koji su mnogo skuplji i neophodno je da dobro poznajete sve faze razvoja biljke, sve što može u svakoj situaciji da je snađe, kako biste prepoznali stanje i znali šta joj je potrebno. Sa organskim preparatima mi biljci, bukvalno, gradimo imunitet, uz pomoć koga se ona sama brani i pomažemo joj da prebrodi stanje u kome se nalazi – navodi Lazar.
Organska proizvodnja u odnosu na konvencionalnu je delikatnija i neizvesnija. Ćudljiva majka priroda mnogo više utiče na konačan ishod, a kada dođe rod proizvođači se suočavaju sa nestabilnim tržištem i sve manjom platežnom moći stanovništva. Sa druge strane, ulog proizvođača je veliki i konstatno raste poslednjih nekoliko godina. Na sve to, ako ste početnik, broj problema sa kojima se suočavate daleko je veći, a greške se ne opraštaju.
TEŽAK POČETAK
– Prva godina nam je bila katastrofalna. Udarili su mrazevi, a naše neiskustvo je došlo kao šlag na tortu. Tu smo izgubili, bukvalno, jednu trećinu roda. Ove godine smo se potrudili da ispravimo sve greške koje smo napravili prethodne godine i – uspeli smo u tome. Međutim, ni ove godine vreme nije bilo na našoj strani. Izgubili smo 10% roda. Ipak, dobro smo prošli što se tiče napada bolesti i štetočina. Zahvaljujući kvalitetnoj brizi izborili smo se sa bolestima. Jedino su nas na kraju berbe namučile kiše i velika vlaga – priča nam Lazar.
Svoju jagodu Lazar i Stefan dostavljaju direktno kupcima, a bazirali su se na prodaju preko interneta i – zadovoljni su.
– Kada ljudi prepoznaju kvalitet, onda tržište postane neiscrpno. Mi se trudimo da jagodu oberemo do 14 sati kako bismo isti taj dan popodne dovezli sveže voće do naših kupaca. Imamo tri stalna berača, a tu smo i Stefan, moj otac i ja – kaže Lazar.
Svoju prodajnu strategiju ovaj mladi dvojac je osmislio vrlo pažljivo. Sorta kler se prodaje za konzumaciju, a alba koja ima krupan plod se prodaje "na veliko", odnosno za džem, sok i slatko.
Do sada nisu koristili subvencije, a u planu im je da naredne godine konkurišu za pomoć države, kao i za sertifikat za organsku proizvodnju.
– Smatramo da još uvek učimo da bismo ušli u ozbiljnu proizvodnju i tražili pomoć države. Nismo ni članovi zadruge, ali ćemo sigurno sklopiti ugovor sa nekim oko plasmana jagode kada budemo proširili zasad. Za sada su nam planovi da sve aspekte proizvodnje što više usavršimo. Nakon toga je sve moguće, ali idemo polako, jedan po jedan korak. Važno je biti strpljiv i verovati u sebe, ne oslanjati se na druge. Imali smo teške momente i biće ih sigurno još, ali sve se to prebrodi kada imate jasan cilj i jaku podršku u vidu prijatelja i najbitnije – porodice – zaključuje Lazar.
kurir.rs / Agrosmart
NE PROPUSTITE
