FILIP IMAO PLAN JOŠ U OSNOVNOJ Dok su drugi jurcali za loptom, mali gorštak mozgao kako da kupi kozu! Džeparac na užinu nije trošio već na jare, evo šta sad ima

Dok mnogi mladi svoju budućnost vide daleko od sela, 32-godišnji Filip Jokanović izabrao je sasvim drugačiji put.

Filip živi u Crnoj Gori, u Kučkim koritima, netaknutim vrletima i divljoj prirodi.

Iako ima samo 32 godine, o stočarstvu zna mnogo. Još kao dete voleo je da radi oko životinja; ništa mu nije teško i veoma spretno obavlja sve poslove, ne deleći ih na muške i ženske.

- Sad ćemo da idemo malo mužu, da završimo. Ovo se svaki dan radi. Znači, to su krave mirne. Damo im malo ovako koncentrata da bi ih lakše povezali. Sad kreće muža. Inače, mi ovde ne dajemo ni koncentrat, eto ovako, samo zbog muže, da bi ih lakše povezali. One ovde pasu čistu travu, ekološki, sve prirodno, veli Filip za Euronews Srbija dok s ponosom gleda svoje miljenice.

- Pa, najbitnije je da su krave mirne i treba imati dobre ruke, jake, i da imaš taj osećaj da to možeš da završiš kako treba. Ne ume to baš svako da muze, znate. Jer većinom ovo danas i na mašine, sve mašinski se muze, ali mi na ovaj naš, tradicionalni način, ovako ručno. Jer malo ovde i slabi smo s vodom, pa treba i mašina da se opere, i onda nam je lakše ovako ručno to da završimo, opisuje Filip svoju svakodnevicu.

- Svaki je posao težak. I ono, obavezan si ovde da budeš praktično 24 sata, ali ipak ja ovu slobodu što imam ne bih dao za nijedan posao, ni državni, ni u jednu firmu. Jer ja nekako imam svoj redosled, završavam to kad ja hoću, kad mogu. One će da pričekaju, i ako ja prikasnim, niko neće da mi ni odbija od plate, ni da mi, što bi se reklo, ono, zvoca na vrh glave. Eto, najviše zbog toga, opisuje Filip svoje razloge za ostanak na selu i ognjištu predaka.

- A inače, i što volim to, taj posao da se radi, to je nama i u tradiciju. Pokojni đedi, prađedi, oni su to držali, izlazili ovako na planinu. I otac mi isto bio počeo, ali nešto mu nije išlo i odustao je od toga. A bio je napravio dobre uslove, to je bilo 90-ih godina. Ali eto, ja sam sad nastavio i vidićemo. Ali što se tiče daljih planova, samo ovo planiram da radim. Tu sam se pronašao, kaže sa osmehom vredni momak. 

Filip je imao plan još u osnovnoj školi

Filip je imao plan još u osnovnoj školi. Dok su njegovi drugari jurili za loptom i provodili bezbrižne dane, on je planirao kako da nabavi ovcu, kravu ili kozu. Džeparac nije trošio na užinu, već je štedeo novac, i kada je sakupio dovoljno, kupio je sebi jare.

- Ja to uz babu i uz đeda, pokojni. Oni su, ono, u zadnje vreme po jednu kravu, dve, tako držali. I onda jedne godine mene tatina strina časti jedno jare. I ja sam to jare podigao, posle je to stasalo u kozu, ojarilo se, i tu je, eto, što ja kažem, ta zaraza počela. I do dan danas nije bilo dana da u naše dvorište nije neka životinja. I dva puta je bilo nekog prekida, malo, ali opet sam ja to počeo i nastavio.

- Posle je malo ovo, što kaže, ozbiljnije su došle krave. I sad je to već došlo na 15 grla, ono, ukupno, malih i velikih. I tako jedno 60 i nešto ovaca svojih imam. I uzimam leti ovako i tuđe, prihvatam ovamo na čuvanje, i ima od toga zarade, može fino da se prođe.

Što ja kažem, ima za par u džep

- Što ja kažem, ima za par u džep! 

Filip s posebnom emocijom priča o stočarstvu, životinjama koje za njega nisu samo broj, već nešto za šta je on posebno vezan. 

- Prva je ona, znači, kad sam opet počeo da krdim krave, nju sam prvu kupio. Ona je stara krava, ali dobra je, i od nje već imamo 3-4 junice ostavljene. Neke su se već otelile, neke su telad i tako. I ona nam je, ono, što kažem, nekako najmilija. I nećemo se rastavljati sigurno dok to ne bude bog rešio, što se kaže. Ona jest postarija krava, ali ona nam je miljenica, ovako. To je bela.

Tako da, tu će biti dok joj bude suđeno. Eto, tako.

- Neke sam i kupovao, ono, mali, kad su telad, od 10-ak dana, i onda ja to podignem ispod krave, posle idu na cucle i tako. One su ovde 24 sata puštene na pašu. I uveče, čak kad se pomuzu, ja ih opet otvaram da idu dalje. Čitavu noć one pasu, kao usred dana.

Znači, oko njih ima posla preko dana, sat vremena, sat i po najviše. Dok se pomuzu, podoje telad, i one se onda puštaju opet, idu u slobodnu pašu. Niko, znači, ne zna za njih do uveče. Same dolaze i tako

- Evo, imamo ovde mladog jednog junca isto. To je za priplod ostavljen. To je simentalac rasni, kojeg sam ja od 5 dana preuzeo i, evo, podigao ga na cuclu, na mleko od krava. I tako, njega ostavljam za priplod.

- A ovo je najmlađi član, koji je dobio ime Petar, pošto se krava ta otelila na rođendan moga brata, koji se zove Petar. I onda smo mu tako dali ime. Mi to podižemo ovako, neke kupujemo, neke su na cuclu podignute, a ove su pretežno od mojih krava tu.

I kad je pustio krave na ispašu, na red su došle i ovce, oko kojih ima mnogo više posla, ali se ne žali.

- Sad ide muža ovaca. To se radi 2 puta na dan, ovako u početku planine, kad ima trave i paše dosta, one tad imaju više mleka. E, već tamo, kad malo bude zasušilo, onda na po jednu mužu se okreću, to bi mi rekli čobani, tako.

- Znači, nema mrdanja. Ko ima ovce, ne može da šeta puno. Ali ja nešto, najviše od sve stoke, ovce volim. One su mi baš za merak, to držim. A i korisne su, normalno. Pa, imamo ih tu jedno 60 i neku, tako. Što bi rekli mi čobani, ne valja tačan broj da se kaže. A ukupno, sa mojih, tuđih, ima, bogami, tu jedno 200 komada... Mora da se pazi. Posebno kad je tuđa stoka, to je velika odgovornost.

- I nekako, najmilija mi je ova rasa sjenička, ova ovca. Njih većinom su moje takve.

Sve je manji broj mladih, poput Filipa, koji se odvaže da drže stoku. Zato se i on suočava sa brojnim komentarima sredine. A ima raznih komentara, ali većinom su pozitivni.

- I većinom, ono, da kažem, eto, ne sad nešto da sebe hvalim, svi me podržavaju uglavnom. Mada, ova, da kažem, moja generacija mlađa, ima i njih što su, ono, da rečem, oduševljeni.

"Ja ćeram po svom"

- Ima tu i komentara: "Ah, što će njemu ovo? Mlad je, ovako, onako.  Ali, mislim, mene ti mnogo to ne sekira. Ja ćeram po svome. Ali uglavnom su pozitivni komentari. Vidim, voli me narod dosta zbog toga. I što znam, imamo tu, baš dolaze da gledaju stoku. Iz vrtića su čak dolazili dolje u Masline, gde živimo, ono, dovodili decu da gledaju životinje i tako.

- Znači, tu je dosta ovoga lekovitoga bilja, stoka, pase. Zato nam je i sir taj baš kvalitetan i dobar, i traži se. I zdravija su i jagnjad, normalno. Ono, meso je ukusnije i sve to ima svoje. Jer priroda nije zagađena.

"Volim ovde, srce mi je ovde"

- Volim ovde. Srce mi je ovde. I odmorim. Jest da ima posla, ali ja odmorim ovde kad dođem. Iako je veliki posao i rad. Znači, ovde je uživanje. Evo, možete da vidite ovamo, to su sve nepregledni pašnjaci. To je lepota, jedna i za stoku i za ljude. Ko voli, normalno...

- Roditelji moji nisu bili za ovo da ja ovo radim, iskreno. Pa je bilo tu, znači, ajde makni, pa nešto zaposli se, mlad si, da se zarobiš sa ovim, ono. I ajde, ja sa njima da učinim to. Dva puta, znači, jednom sam bio makao ovce, ali nisam mogao, bogami. Pravo ti kažem, završio sam i kod doktora bio zbog toga. Ali, i opet sam ih posle kupio.

Iako njegovi roditelji nisu za to da se u potpunosti posveti stočarstvu, na kraju su morali prihvatiti njegovu odluku i evo šta kažu:

- Ali bismo voleli, kao svaki roditelj, da kupi auto, da ide na putovanja, da ima neki svoj posao, koji svaki momak ima, odrasla osoba. Ali voli životinje, to je njegova ljubav. Pa, u neku ruku ga i razumemo, podržavamo. A u neku ruku smo i protiv. Ali smo mu dva puta micali ovce, onda on dobije stres, ospe se, povuče se u sebe.

 - On je išao kod prijatelja na Komove, Vukoslavovića. Tu je on naučio sa njegovom drugaricom Dankom da siri, da muze. I onda, kad je sebi kupio krave, naučio je mene. Jer ja nisam imala nikad ni kokošku, a ne kravu.

Roditelji su na kraju popustili kada su videli da ga nijedan državni posao ne zanima. Radi neki mesec, radi godinu, radi pola godine, i odmah se vraća na svoj prvobitni posao. Filipu se nigde ne žuri, jer kaže da pored stoke ima vremena za sve.

- Imam ja vremena da odem i u grad i sa društvom. Imam tih drugova dosta. Nije da nemam, iako držim stoku.

Razmišlja on i o ženidbi, ali zna da selo nije omiljeno mesto devojkama

- Mada, evo, posle nekih ovih reportaža, mene ima neke da su se pomalo javile. Kao su nešto zainteresovane.

Ali videćemo, možda bude nešto da se posreći posle ovog snimanja. Ali, bogami, dosta se teško oženit. Ja kažem, dosta momaka je u gradima, što nema ni mačku, ono, kod kuće i u stan, pa se ne može oženit. A kamoli kad vidi ovoliku stoku i ovoliko posla da ima.

A kad bi morao da bira između ženidbe i odricanja od stočarstva, njegov odgovor bio bi jasan.

- Da se neću ženiti, ali ovce teško bih se mogao odvojiti od njih. Toliko ih volim, to je... to niko ne može da veruje. Baš, ono, volim ovce.

- Što se mene tiče, dok sam tu, tu će i one biti.

Mušterije traže njega, ne on njih

 Za plasman proizvoda ne brine, jer ga mušterije, kaže, uvek nađu. 

- Pa, znači, mi imamo naših većinom mušterija, ali svake godine, pošto ovde se dosta, kažem, izgradilo. Ima tu, vazda naleti neko novo. Jagnjadi prolaze dobro. Znači, njih čak idem i kupujem na druga mesta, da bih mogao da svoje mušterije podmirim.

- A ovaj sir, mleko, to se siri na tradicionalni način. Znači, skupljamo i posebno kravlji i posebno ovčiji. A ima i mešano, kravlji i ovčiji. Sve zavisi kako ko naruči i kako kome treba. Uglavnom, cene su malo, da kažem, iskočile, pa se isplati to i da radi.

- To majka, znači, oko sira završava. Ja tamo s jeseni, kad ostanem sam, i to znam da radim isto. I sirim i sve. 

Pravi i kiselo mleko, ona, znači, ovde pravi po narudžbini kačamak, pite iz posača, pite ove listače. Te ona razvija kifle, priganice, krofne, kako ko šta naruči. Uglavnom, ima dosta toga kod nas. Najviše traže priganice, pitu, kiselo mleko, kačamak i tako.

Kurir.rs/Euronews Srbija