Darijo uložio 200 evra u ovaj biznis, a očekuje čistu zaradu od 5.000 evra: Rešio da uzgaja biljku koju skoro svi imaju! Uspeva čak i početnicima
Dok se mnogi hrvatski poljoprivrednici bore sa visokim troškovima proizvodnje, klimatskim promenama i sve manjom isplativošću tradicionalnih ratarskih kultura, u Slavoniji nastaje priča koja pokazuje da se od poljoprivrede i dalje može dobro živeti, ukoliko se izabere prava kultura.
Na svom poljoprivrednom gazdinstvu u Čađavici Darijo Sajko obrađuje oko 700 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ove godine čak 150 hektara zasejao je gorkim komoračem, kulturom koja je u Hrvatskoj još uvek retkost, ali na evropskom tržištu uživa sve veću potražnju.
Seme je prošle godine nabavio u Bugarskoj, gde je uzgoj gorkog komorača već dobro razvijen, a ovog leta očekuje prvu ozbiljnu žetvu. Za razliku od Egipta, gde se uglavnom uzgaja slatki komorač, u Bugarskoj i Hrvatskoj seje se gorki komorač čije se seme koristi za proizvodnju biljnih čajeva, farmaceutskih preparata, eteričnih ulja i začina.
Ulaganje oko 200 evra po hektaru
Jedna od najvećih prednosti ove kulture jesu niski proizvodni troškovi. Po hektaru se seje svega oko 12 kilograma semena, a ukupno ulaganje iznosi približno 200 evra po hektaru. Uz to dolaze samo manji troškovi malčiranja i košenja nakon žetve.
Komorač ne zahteva navodnjavanje, a potrebe za đubrenjem i zaštitom znatno su manje nego kod većine ratarskih kultura. Ozbiljnijih problema sa štetočinama gotovo da nema, zbog čega su troškovi proizvodnje znatno niži.
Posebna prednost je što je reč o višegodišnjoj biljci. Nakon žetve komorač se ne vadi iz zemlje, već se usev malčira, a biljka ponovo izbija iz korena i nastavlja vegetaciju, čime se dodatno smanjuju troškovi proizvodnje.
Žanje se običnim kombajnom
Za uzgoj nisu potrebne ni posebne mašine. Komorač se žanje standardnim kombajnom za pšenicu, pa proizvođači ne moraju da ulažu u skupu mehanizaciju.
Sajko očekuje da će prvi puni rod dostići oko dve tone semena po hektaru. Nakon dorade seme će biti izvezeno nemačkoj kompaniji po ugovorenoj ceni od oko 2,50 evra po kilogramu.
Sa prinosom od približno 2.000 kilograma po hektaru, bruto prihod može dostići oko 5.000 evra po hektaru. Kada se od toga odbiju relativno niski proizvodni troškovi, jasno je zašto ovu kulturu mnogi smatraju jednom od najperspektivnijih u poljoprivredi.
Velika prilika za Dalmaciju
Iskustvo iz Slavonije moglo bi biti posebno zanimljivo poljoprivrednicima u Dalmaciji. Stotine hektara zapuštenih kraških polja, vrtača i nekadašnjih oranica danas zarastaju u makiju, iako upravo takvi tereni mogu biti pogodni za uzgoj komorača.
Biljka dobro podnosi sušu i mediteranske klimatske uslove i ne zahteva intenzivnu negu. Zbog toga bi mogla postati nova razvojna prilika za brojna porodična poljoprivredna gazdinstva koja žele da zapušteno zemljište stave u funkciju bez velikih početnih ulaganja.
Sve veća potražnja evropske prehrambene, farmaceutske i kozmetičke industrije za semenom komorača dodatno potvrđuje da se ne radi o prolaznom trendu, već o kulturi sa dugoročnim tržišnim potencijalom.
Ako se iskustva iz Čađavice pokažu uspešnim i u narednim godinama, komorač bi mogao postati jedna od najisplativijih alternativa klasičnim ratarskim kulturama, ali i nova prilika za revitalizaciju zapuštenih poljoprivrednih površina, posebno u dalmatinskom zaleđu, na ostrvima i kraškim poljima gde mnoge druge kulture teško ostvaruju zadovoljavajuće prinose.
Kurir/slobodnadalmacija
