Niče "nevidljiva" zgrada na Ušću: Po njenom krovu moći ćete i da trčite, ispod šume čuvaće najvrednije blago našeg područja - ovako će izgledati muzej u zemlji

U sklopu obimnih priprema za organizaciju međunarodne izložbe Ekspo 2027, Beograd realizuje jedan od najznačajnijih kulturnih i urbanističkih projekata u svojoj novijoj istoriji. Prostor parka Ušće postaje središte kapitalnih investicija kroz izgradnju nove zgrade Prirodnjačkog muzeja i najmodernijeg Akvarijuma.

Istovremeno, rešava se višedecenijski problem Prirodnjačkog muzeja, jedne od najdugovečnijih i najvažnijih ustanova u zemlji. Posle više od 130 godina postojanja, ova institucija konačno dobija adekvatan, namenski prostor za stručno čuvanje i javno izlaganje svoje impozantne zbirke koja broji čak dva miliona predmeta, a koja se do sada većinski čuvala u depoima na Vračaru.

Urbanistički plan i formiranje Glavne aleje

Sveobuhvatni urbanistički projekat, čiji je nosilac izrade Urbanistički zavod Beograda, a investitor i naručilac sam Prirodnjački muzej, obuhvata impresivan prostor ukupne površine od 91,8 hektara. Granice ovog projekta precizno su definisane obalama reka Dunava i Save, Bulevarom Mihaila Pupina (odnosno Brankovim mostom) i Bulevarom Nikole Tesle.

Osnova za izradu ovog dokumenta proističe iz pobedničkog rešenja sa urbanističko-arhitektonskog konkursa sprovedenog 2024. godine, koje je izradio tim iz biroa MitArh, predvođen akademikom Branislavom Mitrovićem.

Urbanistički koncept zadržava javni prostor parka u njegovom postojećem stanju, ali uz pažljive i strateške izmene. Najvažniji urbanistički potez predstavlja potpuna transformacija trenutnog širokog šetališta koje prolazi kroz Park prijateljstva. Ovo šetalište se unapređuje u reprezentativnu Glavnu aleju, koja formira prepoznatljivu osu kretanja od Muzeja savremene umetnosti pa sve do prostora gde se nalazio hotel Jugoslavija. Nova aleja pozicionirana je paralelno sa Bulevarom Nikole Tesle i predstavlja okosnicu duž koje se nižu svi novoplanirani sadržaji.

Nevidljiva arhitektura u funkciji očuvanja prirode

Novi objekat Prirodnjačkog muzeja pozicioniran je u zapadnom delu parka Ušće, tačnije preko puta Palate Srbija, gde se neposredno naslanja na jugozapadnu stranu novoformirane Glavne aleje.

Zgrada je koncipirana prema jedinstvenom arhitektonskom rešenju koje do sada nije primenjivano u domaćoj praksi, objekat je osmišljen tako da bude vizuelno "nevidljiv". Ovakav efekat postiže se delimičnim ukopavanjem zgrade u tlo, čime se ona u potpunosti stapa sa postojećim zelenim ambijentom. Ova pozicija i oblik proističu iz jasne težnje autorskog tima da se zgrada vizuelno integriše sa najprirodnijim delom obližnjeg Velikog ratnog ostrva, uz istovremeno minimizovanje uticaja na postojeće zelenilo koje je u ovoj zoni već proređeno.

Struktura i unutrašnja organizacija muzeja:

• Nivoi: Zgrada se prostire na tri funkcionalna nivoa - podzemni deo, prizemlje i galerija.
• Sadržaji: Osnovnu prostornu organizaciju čine reprezentativni ulazni hol, najsavremeniji depoi, prostran izložbeni prostor, administrativni blok, centralna biblioteka, kao i ugostiteljski objekat (kafe/restoran) i podzemna garaža.
• Eksterijer i krov: Fasada okrenuta ka Palati Srbija, kao i sam krov objekta, biće u potpunosti ozelenjeni. Krov je projektovan kao prohodan i javno dostupan prostor u okviru koga se nalazi i moderna trim staza. Sa druge strane, fasada okrenuta prema Dunavu projektovana je u staklu.
• Eksperimentalna bašta: Prostor ispred severne fasade, usmeren ka reci Dunav, osmišljen je kao specifična eksperimentalna bašta. Ova bašta ima estetsku vrednost, ali funkcioniše i kao tampon zona između keja i samog muzeja.
• Biodiverzitet: Ispred muzeja postavlja se autentičan "isečak" biodiverziteta Dunava, koji će prikazati sve značajne biljne i životinjske vrste ovog ekosistema. U skladu sa idejnim projektom, na ovom potezu se sadi i aleja listopadnog drveća u dva reda.

Akvarijum i Muzej umetnosti 21. veka

Akvarijum se prirodno nadovezuje na tematsku celinu Prirodnjačkog muzeja i predstavlja potpuno novu naučno-turističku atrakciju Beograda. Njegova lokacija predviđena je na severozapadnom kraju Glavne aleje, na proširenju lokacije koje je bliže kompleksu hotela Jugoslavija. Ovo mesto predstavlja tačku ukrštanja vizura iz Bulevara umetnosti sa pravcem same aleje.

Kao i objekat muzeja, Akvarijum će biti delimično ukopan u tlo radi očuvanja vizuelnog i ekološkog sklada. Ovaj impozantni objekat, površine od oko jednog hektara, sadržaće bogate vodene celine. Posetioci će imati priliku da vide slatkovodni svet Dunava i njegove delte, ali i floru i faunu Crnog mora, Sredozemlja i svetskih okeana.

Po ugledu na najpoznatije svetske akvarijume, beogradski će imati velike primerke riba, uključujući ajkule, kao i specijalno dizajnirane staklene tunele koji stvaraju iluziju hodanja kroz vodu. Krov ovog objekta takođe će biti pretvoren u krovnu baštu.

Urbanistički projekat definiše i poziciju za budući Muzej umetnosti 21. veka. Ova ustanova kulture pozicionira se u zoni Glavne aleje, na prostoru između Muzeja savremene umetnosti i Bulevara Nikole Tesle. Detaljno oblikovanje ove zgrade i uređenje njenog neposrednog okruženja biće predmet zasebnog projektno-arhitektonskog konkursa u budućnosti.

Dodatna infrastruktura

Posebnu arhitektonsku pažnju privlači izgradnja masivne konstrukcije u zoni Brankovog mosta, koja ima za cilj spajanje parkovskih i rečnih površina sa saobraćajnicama:

U zoni mosta, Glavna aleja se izdiže putem spiralne rampe i direktno povezuje sa Brankovim mostom. Od ove spiralne rampe izdvaja se poseban pešački krak, staza koja je kontinuirano izdignuta na visinu od 4 metra. Ova izdignuta staza prati trasu aleje, nastavlja se uz ulicu Ušće ka samom ušću Save u Dunav, gde fizički prodire u akvatoriju reke i završava se formiranjem atraktivne platforme u vidu vidikovca iznad vode.

Kako bi se dodatno obogatila turistička ponuda tokom priprema za izložbu, u okviru parka Ušće planirana je i jedna privremena atrakcija uvedena inicijativom preduzeća Ekspo 2027.

Reč je o postavljanju platforme namenjene za poletanje balona sa vrelim vazduhom, koji će služiti za panoramsko razgledanje Beograda. Lokacija ove zone za privremene sadržaje pozicionirana je u središnjem delu parka, severno od Brankovog mosta i neposredno uz planiranu trasu gondole. Ovaj panoramski balon predviđen je kao stacionaran i privezan, a posetiocima će omogućavati bezbedan vertikalan let na visine do čak 150 metara, pružajući impozantan pogled na prestonicu i ušće dveju reka.

Biznis Kurir