"Izlazak Emirata iz OPEK-a predstavlja veliki udarac za njega, ali ne i za snabdevanje tržišta" Evropa na ivici krize goriva: Najugroženiji su ovi slojevi!
Rast cena nafte na svetskom tržištu, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a mogli bi da dodatno uzdrmaju globalno energetsko tržište i utiču na poskupljenje goriva u narednom periodu.
Više o ovoj temi, za Kurir televiziju, govorio je Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku.
- Što se tiče naftnih derivata, Vlada je preduzela određene mere, ali treba biti realan - to nije u potpunosti u rukama bilo koje države, pa ni Srbije. Geopolitička dešavanja, poput krize u Ormuskom moreuzu i sukoba na Bliskom istoku, direktno utiču na tržište. Zbog toga postoji realna mogućnost rasta cena na svetskom tržištu, što će se neminovno odraziti i na maloprodajne cene goriva, uprkos pokušajima država da kroz mere poput smanjenja akciza ublaže taj udar. To je već učinjeno, ali efekti su ograničeni - počeo je Kapor.
"Izlazak Emirata iz OPEK-a menja pravila na tržištu nafte"
Ne govorim ovo da bih izazvao paniku, već da ukažem da postoji realna šansa da će više cene potrajati u narednom periodu, naveo je.
- S obzirom na to da Emirati, koji su sedmi najveći proizvođač nafte, izlaze iz OPEK-a - to predstavlja veliki udarac za njega, ali ne nužno i za snabdevanje tržišta. Naprotiv, Emirati izlaze iz OPEK-a kako bi imali veću fleksibilnost u povećanju proizvodnje u skladu sa sopstvenim interesima. OPEK je kartelsko udruženje koje ograničavanjem proizvodnje utiče na cenu nafte. Kada se ponuda smanji, cena raste. Povlačenje Emirata može biti signal i drugim članicama da povećaju proizvodnju, što bi u teoriji moglo da ublaži pritisak na cene.
I u slučaju smirivanja tenzija, oporavak tržišta ne bi bio brz zbog oštećene infrastrukture i sporih logističkih tokova, pa bi stabilizacija potrajala, naveo je Kapor.
- Čak i ako dođe do smirivanja tenzija, efekti se neće odmah osetiti. Oštećena su gasna polja u Kataru, a njihov potpuni oporavak može trajati tri do pet godina. Pored toga, logistika je spora - tankeri i isporuke zahtevaju vreme, pa se tržište ne može brzo vratiti u normalu. Dakle, i u najboljem scenariju, stabilizacija bi trajala mesecima - kaže on.
- Najugroženiji su uvek najsiromašniji slojevi stanovništva i slabije razvijene ekonomije. Već sada se posledice osećaju u zemljama poput Filipina i Indonezije. Evropska unija ima veću finansijsku otpornost, ali ni ona nije imuna - cene goriva rastu i tamo. Sjedinjene Američke Države su nešto izolovanije, ali i kod njih su cene na rekordnim nivoima u poslednjih nekoliko godina. Na kraju, malo je delova sveta koji neće biti pogođeni. Oni sa slabijom kupovnom moći biće prinuđeni da smanje potrošnju goriva. Očekivanja mera poput vožnje par-nepar ili ograničenja brzine na autoputevima zavisi od energetske politike svake države. U kriznim situacijama takve mere nisu isključene, ali sve zavisi od daljeg razvoja situacije na tržištu nafte - za "Redakciju", zaključio je Kapor.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
