Sprema se najveće otpuštanje rezervi sirove nafte u istoriji: Svet bez daha čeka konačnu odluku G7
Treći dan zaredom ministri energetike SAD-a, Velike Britanije, Japana, Nemačke, Francuske, Kanade i Italije, okupljeni u neformalnu asocijaciju G7, poslali su poruku da je moguća opcija otpuštanja njihovih rezervi sirove nafte kako bi se stabilizovale cene i snabdevanje naftom, uzdrmani zbog rata na Bliskom istoku.
- Spremni smo da preduzmemo sve potrebne mere u koordinaciji sa Međunarodnom agencijom za energiju (IEA) kako bismo se uhvatili u koštac sa porastom cena sirove nafte uzrokovanim ratom na Bliskom istoku - poručili su u sredu iz G7, čije najave već same po sebi doprinose zaustavljanju daljeg rasta berzanskih cena sirove nafte. Ove cene su u ponedeljak išle i do 120 dolara po barelu, nakon što su pre početka američko-izraelskih vazdušnih udara na Iran iznosile oko 72 dolara, ostvarivši tako rast od čak 67 odsto.
Prema objavi francuske vlade, koja trenutno predsedava G7, ministri energetike članica razmatraju poteze u odnosu na dve različite vrste šokova:
Trgovački šok povezan sa poremećajima u brodskim rutama i usporavanjem saobraćaja za određene brodove.
Šok u snabdevanju koji je posledica pada proizvodnje energije.
Ove pojave ne utiču na sve zemlje i regione sveta podjednako. Njihov uticaj varira u zavisnosti od nivoa energetske zavisnosti, navodi francuska vlada, koja je prvi sastanak ministara energetike organizovala u ponedeljak, kada se u raspravu uključio i izvršni direktor IEA-e Fatih Birol.
Uključivanje Indije
Prema rečima Fatiha Birola, na prvom sastanku razgovaralo se o svim dostupnim opcijama, uključujući stavljanje na raspolaganje tržištu hitnih zaliha nafte IEA-e.
Zemlje članice IEA-e trenutno drže preko 1,2 milijarde barela javnih zaliha nafte za hitne slučajeve, a dodatnih 600 miliona barela industrijskih zaliha drži se pod vladinom obavezom, napomenuo je izvršni direktor IEA-e. On je otkrio da o vanrednim merama na svetskom tržištu nafte blisko sarađuje sa ministrima Saudijske Arabije, Brazila, Indije, Azerbejdžana i Singapura. Birolov dodatak potvrđuje da često korišćeni epitet za G7 kao „klub ekonomski najjačih zemalja sveta“ više ne stoji ni kada je reč o zalihama nafte. Drugim rečima, bez aktivnog učešća zemalja kao što su Kina, Indija ili Brazil, više se ne može stabilizovati svetsko tržište sirove nafte ili se, u najmanju ruku, ne može ostvariti pun efekat.
Deo uticajnih svetskih medija, pozivajući se na nezvanične izvore upoznate sa tokom rasprave u G7, tvrdi da bi spomenuta zajednica država na tržište mogla da plasira od 300 miliona do 400 miliona tona.
Količine iz rezervi o kojima se raspravlja znatno su veće od količine koju je IEA pustila u promet 2022. godine nakon skoka cena usled ruskog upada u Ukrajinu. U to vreme IEA je koordinisala puštanje 240 miliona barela, od čega je polovina došla iz Sjedinjenih Država, piše portal Oilprice.com.
Američka inicijativa
Financial Times tvrdi da je inicijativa za otpuštanje rezervi sirove nafte došla iz SAD-a, koji je, podseća list, doneo i odluku da se ukine deo sankcija na rusku naftu kako bi mogla da je uvozi Indija. Ipak, najveći doprinos hitnom spuštanju berzanskih cena sirove nafte ispod 100 dolara u ponedeljak dala je izjava američkog predsednika Donalda Trampa da je „rat u Persijskom zalivu gotovo završen“. Već do kraja trgovanja na Njujorškoj berzi u ponedeljak, cena barela sirove nafte tipa Brent pala je na ispod 90 dolara, što se suštinski nastavilo i u utorak.
Trgovanje barelom Brenta na Njujorškoj berzi u sredu je počelo po ceni od 87 dolara, da bi se u nastavku zabeležio rast na iznos od preko 90 dolara. Ispod 100 dolara na pomenutom tržištu kapitala na početku trgovanja u sredu držao se i barel sirove nafte tipa Murban, referentan za proizvodnju i trgovinu naftom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Cena barela Murbana još je krajem prošle nedelje otišla preko 100 dolara. Gledajući odnos berzanskih cena i političkih odluka oko kontrole rasta tih cena, očigledno je da se plasiranje svetskih rezervi sirove nafte čuva kao poluga koja će se aktivirati ako cena barela ode iznad 120 dolara ili se zadrži na nivoima iznad 100 dolara na nedeljnom nivou.
Reakcija OPEC-a
Sa aktiviranjem poluge otvaranja strateških rezervi okleva se i zbog činjenice da je reč o kratkoročnoj meri. Naime, nakon što isprazne delove skladišta nafte, članice G7, Kina ili Indija moraju ta skladišta opet da popune jer im to nalaže briga o energetskoj sigurnosti. A povećana potražnja za sirovom naftom ponovo podiže njenu cenu ako veće narudžbe ne prati povećanje svetske proizvodnje.
U prvoj reakciji nakon napada SAD-a i Izraela na Iran, udruženje osam najvećih svetskih proizvođača nafte OPEC je 1. marta ocenilo stanje sa snabdevanjem stabilnim i čak donelo odluku o smanjivanju dodatnih plasmana energenta na tržište. U međuvremenu je Iran snažno uzvratio na napade i blokirao Hormuški tjesnac, te je došlo do pratećih šokova na berzama nafte, tako da se čeka nova odluka OPEC-a, čije su članice Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman. Prema objavi OPEC-a, predstavnici članica trebalo bi da se sastanu tek 5. aprila ove godine. Budući da iranske napade trpe i Saudijska Arabija i UAE, a računajući i izjavu Trampa da je Rusija obećala pomoć da se tržišni šokovi u snabdevanju naftom ublaže, moguće je da će OPEC izaći sa saopštenjem o novonastaloj situaciji i pre zakazanog sastanka.
Biznis Kurir/Jutarnji
