Kako se otvori, tako se i zatvori: Ovde preduzetnici nemaju sreće, grad u Srbiji gde je zabeležen najveći broj stečajnih postupaka
Prema podacima o stečajevima i likvidacijama u Novom Sadu koje je dostavila bonitetna kuća CompanyWall, tokom 2024. godine došlo je do vidljivih promena u dinamici gašenja preduzeća, uz različite trendove kada je reč o stečajnim i likvidacionim postupcima.
U 2024. godini u Novi Sad poslovalo je 44.534 aktivnih firmi. U poređenju sa tim brojem, 114 preduzeća je otišlo u stečaj, što čini oko 0,26 odsto ukupno aktivnih. Istovremeno je likvidirano 654 firmi, odnosno oko 1,47 odsto. Ukupno gledano, kroz stečaj ili likvidaciju prošlo je približno 1,7 odsto svih aktivnih subjekata.
Ukupna statistika pokazuje da je 2024. obeležena rastom broja stečajeva, dok je broj likvidacija smanjen u odnosu na prethodnu godinu.
Rast stečajeva od gotovo dve trećine
Tokom 2023. godine registrovano je 69 stečajeva, dok je u 2024. taj broj povećan na 114, što predstavlja rast od oko 65 procenata u jednoj godini. Ovakvo povećanje ukazuje na snažnije finansijske pritiske na deo privrede, imajući u vidu da se stečajni postupci obično pokreću nakon dužeg perioda poslovnih poteškoća.
Ukupni prihodi firmi koje su u 2024. ušle u stečaj iznosili su 3.806.879.000 dinara, a u tim preduzećima radila su 242 zaposlena. Kada se taj prihod podeli sa 114 postupaka, prosečan prihod po firmi iznosi oko 33,4 miliona dinara. To pokazuje da su u stečaj uglavnom odlazila manja privredna društva sa ograničenim obimom poslovanja.
Najviše se gase mikro preduzeća
Struktura po veličini potvrđuje taj trend. Od ukupno 114 stečajeva, 91 se odnosio na mikro preduzeća, što je gotovo 80 odsto svih slučajeva.
Pet stečajeva zabeleženo je kod malih preduzeća, dva kod srednjih, dok je samo jedno veliko preduzeće završilo u stečaju. Podaci kompanije CompanyWall potvrđuju da su mala i mikro preduzeća u Srbiji i dalje najosetljivija na tržišne poremećaje, pad tražnje i probleme sa likvidnošću.
Prema delatnostima, najviše stečajeva u 2024. registrovano je u nespecijalizovanoj trgovini na veliko – ukupno 13. Sledi gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica sa devet slučajeva. Po šest stečajeva evidentirano je u ostalim nepomenutim specifičnim građevinskim radovima i u konsultantskim aktivnostima u vezi s poslovanjem i upravljanjem, dok je izgradnja stambenih i nestambenih zgrada imala pet stečajeva.
Najmanje stečajeva, po jedan, zabeleženo je u oblastima kao što su proizvodnja derivata nafte, proizvodnja mašina za poljoprivredu i šumarstvo, trgovina na veliko proizvodima za domaćinstvo, uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju, kao i delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata.
Pad broja likvidiranih preduzeća
Za razliku od rasta stečajeva, broj likvidacija je smanjen. U 2023. godini likvidirano je 752 preduzeća, dok je u 2024. taj broj iznosio 654, što je 98 firmi manje, odnosno pad od oko 13 procenata. Ipak, trenutno se u Novom Sadu 667 preduzeća nalazi u postupku likvidacije, što ukazuje da je broj aktivnih postupaka i dalje visok.
Kao i kod stečajeva, i među likvidiranim firmama dominiraju mikro preduzeća. Pored njih, ugašeno je devet malih i dva srednja preduzeća. U tim firmama bilo je zaposleno 490 radnika, što je dvostruko više nego u preduzećima koja su završila u stečaju (242 zaposlena). Ukupni prihodi likvidiranih firmi iznosili su 3.547.701.000 dinara.
Uporedni podaci pokazuju da su firme u stečaju ostvarile veće ukupne prihode (3,8 milijardi dinara) u odnosu na likvidirane (3,55 milijardi dinara), iako je broj likvidacija bio gotovo šest puta veći od broja stečajeva. To znači da su likvidirane firme u proseku imale znatno manji obim poslovanja. Prosečan prihod po likvidiranoj firmi iznosio je oko 5,4 miliona dinara, što je višestruko manje u odnosu na prosek kod firmi u stečaju.
Najveći broj likvidacija tokom 2024. zabeležen je u nespecijalizovanoj trgovini na veliko, čak 80. Slede računarsko programiranje sa 60 slučajeva, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata sa 39, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada sa 36, kao i konsultantske aktivnosti sa 33 likvidacije.
Iako su pojedini sektori, poput trgovine i IT sektora, imali znatno više likvidacija nego stečajeva, to može upućivati na dobrovoljno gašenje manjih ili neaktivnih preduzeća, a ne nužno na insolventnost.
Biznis Kurir/Biznis.rs
