Voda se "prosipa", a ljudi žedni: Zbog dotrajalih cevi ogromni gubici, hiljade havarija i kvarova na mreži
Zbog dotrajalih instalacija, starih i više od pola veka, vodovodi u Srbiji isporuče i naplate tek polovinu ili samo petinu proizvedene vode. Ministar za javna ulaganja Darko Glišić kaže da su gubici i do 80 odsto, a da je za obnovu vodovodne mreže potrebno oko pet milijardi evra.
Niški vodovod je u 2025. proizveo blizu 38 miliona kubnih metara vode, a korisnicima isporučio oko 21 milion, što su gubici od blizu 45 odsto. Iz ovog javnog preduzeća saopštavaju da su ciljanim ulaganjima u sistem smanjili gubitke koji su ranijih godina bili i veći od 50 odsto. Ipak, navode, zbog kvarova na mreži, samo prošle godine intervenisali su više od 8.000 puta.
Građani Niša kažu da se dešavalo da u pojedinim ulicama, zbog jednog kvara, po ceo dan nemaju vodu.
- Tekla je voda ovom ulicom, zatrpaju, pukne na drugom mestu, trule cevi, godinama. Curi iz pukotine na asfaltu - rekao je jedan Nišlija.
Kažu i da se više puta dešavalo da vide da voda curi na ulici, ali ne znaju kako nadležni reaguju.
- Letos je curilo tri nedelje. Ja sam inženjer i, po meni, su nedopustivi toliki gubici, ali nasleđena je mreža - rekao je drugi sugrađanin.
U Leskovcu 1.300 havarija
I u Leskovcu je mreža u nekim delovima grada stara i više od pola veka. U vodovodu kažu da su u 2025. imali više od 1.300 havarija, a da su gubici iznosili 43 odsto.
Slično je i u Novom Sadu. Iz vodovoda u ovom gradu saopštavaju da su lane imali više od 900 intervencija i gubitke na mreži i do 32 odsto. Gradonačelnik Žarko Mićin narednih pet godina najavljuje novu fabriku vode.
- Ako znamo da je postojeća fabrika vode otvorena još 1963. godine, a naš grad raste. I ono što je važno da ćemo u budućnosti pojačati inspekcijski nadzor kada su u pitanju nelegalni priključci. Imamo gubitke na mreži više od 30 odsto zbog nelegalnih priključaka - rekao je on.
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić kaže da zbog zastarele mreže, čak i tamo gde su najmodernije fabrike vode, gubici su od 50 do 80 odsto. To, dodaje on, opterećuje i ta javna preduzeća, i lokalnu samoupravu i državu.
- Tek negde polovina do petine stigne do korisnika i toliko se i naplati. Uložite novac da proizvedete 100 litara vode, a naplatite 20. Ne možete nikako da budete u finansijskoj dobiti, niti to preduzeće može da bude finansijski održivo. Prošle godine smo odvojili 1,4 milijarde, ove 5,5 milijardi, ali smatram da bi trebalo više i zato sam se obratio predsedniku za pomoć - rekao je Glišić.
Dodatno ulaganje bi, kaže, obezbedilo stabilno vodosnabdevanje i proširenje mreže. Do tada, milioni kubika vode se ,,prosipaju” jer lokalne samouprave same nisu u mogućnosti da zamene sve dotrajale cevi.
Biznis Kurir/Euronews.rs
