Nema nikakve logike: Zašto bitkoin tone baš sada i kakve to ima veze sa Trampovim efektom?
Sam pad po sebi nije neobičan. Kriptotržište je poznato po snažnim oscilacijama i u prošlosti je prolazilo kroz znatno dublje slomove.
Ono što, međutim, zbunjuje jeste tajming. Četvoromesečni pad dolazi u trenutku kada je, barem teorijski, bitkoin imao sve razloge za rast.
Zagovornici kriptovaluta godinama tvrde da je bitkoin "digitalno zlato" - sigurna luka u koju kapital pristiže u vremenima neizvesnosti. Po toj logici, aktuelni globalni kontekst trebalo bi da mu ide u prilog.
Geopolitičke tenzije ove godine su eskalirale: američki predsednik Donald Tramp preti napadom na Iran nakon smene vlasti u Venecueli, ulazi u sukobe sa evropskim saveznicima i Kanadom oko Grenlanda, dok istovremeno najavljuje uvođenje viših carina Južnoj Koreji.
Paralelno s tim, ubrzan razvoj veštačke inteligencije dodatno unosi nervozu na berze. Najnovije verzije AI alata, poput Anthropica Claudea koji već obavlja poslove za advokatske kancelarije, uzdrmale su akcije softverskih kompanija.
Pokazatelji straha su u crvenoj zoni. CNN-ov indeks straha i pohlepe čvrsto se nalazi u zoni „straha“, dok je indeks volatilnosti VIX nedavno dostigao najviši nivo od novembra.
Takvo okruženje dovelo je do snažnog rasta cene zlata, koje je premašilo 5.500 dolara po unci. Zlato je klasično utočište u krizama - retko je, opipljivo i dugoročno čuva vrednost.
Bitkoin, međutim, ne prati taj trend. Od početka godine njegova vrednost pala je oko 20 odsto. Investitor Majkl Buri čak tvrdi da deo volatilnosti na tržištu zlata i srebra potiče od toga što ulagači u kripto prodaju plemenite metale kako bi pokrili gubitke nastale padom kriptovaluta.
Trampov efekat
Pad bitkoina izbrisao je i takozvani „Trampov efekat“. Nakon Trampove pobede u novembru 2024. godine, kripto-tržište je snažno poraslo jer je najavljena deregulacija sektora koji je ranije bio pod pritiskom regulatora.
Šta je, onda, uzrok nove „kripto-zime“? Pre svega, sve izraženije sumnje da je bitkoin zaista digitalni ekvivalent zlata.
Kriptovaluta je zahvaćena opštim „risk-off“ raspoloženjem – investitori u strahu napuštaju rizičnu imovinu. Sve veći jaz između rasta cene zlata (plus 24 odsto od oktobra) i pada bitkoina (minus 50 odsto) dodatno učvršćuje takav pogled.
Ni poruke iz Vašingtona nisu umirile tržište. Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je pred Kongresom da Ministarstvo finansija nema ovlašćenja da stabilizuje kripto-tržišta.
Velika očekivanja nisu ispunili ni bitkoin ETF-ovi, dok institucionalna ulaganja i obim trgovanja opadaju, što dodatno pojačava paniku među malim investitorima.
Ipak, postoji i tračak optimizma. Ovo nije prvi put da kripto-tržište prolazi kroz duboku krizu.
Godine 2014. usledio je slom nakon hakovanja platforme Mt. Gox, 2018. godine bitkoin je izgubio 74 odsto vrednosti posle pucanja ICO balona, dok su 2021. i 2022. obeležene padovima izazvanim regulativama i skandalom oko FTX-a.
Posle svakog od tih udara, bitkoin se oporavio – najčešće u roku od godinu do godinu i po dana.
Biznis Kurir/Jutarnji
