Kako nas varaju na kilometraži na kolima: Na ovim vozilima šansa za prevaru je duplo veća

Kod uvezenih automobila u Srbiji postoji dvostruko veća verovatnoća vraćene kilometraže. Iako uvezeni automobili čine znatan deo tržišta polovnih vozila u Evropi, kupci treba pažljivo da procene sve rizike pre kupovine polovnjaka. Budući da zemlje ne razmenjuju podatke o vozilima, tržište je puno automobila sa izmenjenom kilometražom.

Nakon analize svih izveštaja o istoriji vozila koja su kupili korisnici usluga kompanije carVertical u Srbiji od septembra 2024. do avgusta 2025, utvrđeno je da je 4,1% svih proverenih vozila imalo vraćenu kilometražu. Međutim, sveukupna statistika ne odražava u potpunosti stvarnu razmeru prevare sa vraćanjem kilometraže.

Od uvezenih automobila, 4,6% njih je imalo izmenjenu kilometražu, dok je kod automobila koji su korišćeni samo u Srbiji to bilo samo 2,3%. Dakle, kod kupovine uvezenog vozila, verovatnoća da dobijete vraćeni kilometar sat dvostruko je veća.

Pored toga, anketa kompanije carVertical koja je obuhvatila više od 10.000 vozača širom Evrope otkrila je da 46,3% kupaca automobila uopšte ne veruje prodavcima polovnih automobila. Mnogi kupci su bili prevareni u prošlosti, i zato je kupovina polovnog automobila često izvor stresa.

Zbog činjenice da evidencija kilometraže, istorija saobraćajnih nezgoda i drugi važni podaci o vozilu ostaju u zemljama iz kojih se vozila uvoze, neki prodavci i saloni možda nisu ni svesni da je kilometraža auta koji prodaju izmenjena ili da je auto učestvovao u velikoj saobraćajnoj nesreći.

- Različite zemlje imaju različite zakone u vezi sa menjanjem kilometar sata, što otežava međunarodnu kontrolu te vrste prevare. Budući da zemlje ne razmenjuju evidenciju o istoriji vozila, istorija automobila počinje od nule od trenutka njegovog uvoza. Zbog toga je rizik od kupovine automobila sa vraćenom kilometražom uvek nekoliko puta veći kada se bira uvezeni model - objašnjava automobilski stručnjak kompanije carVertical Matas Buzelis.

Veći uvoz, više skrivenih problema

Razmera uvoza širom Evrope razlikuje se u znatnoj meri. Najveći broj uvezenih automobila može se naći u Letoniji, Litvaniji, Srbiji i Ukrajini. Od svih automobila koji su provereni na platformi carVertical u Srbiji, 76,6% je uvezeno iz inostranstva, a 23,4% je voženo u zemlji. Što se više automobila uvozi u zemlju, to su veći izgledi za kupovinu vozila sa skrivenim problemima.

- Automobili se obično prebacuju iz zapadne Evrope u istočnu i centralnu Evropu. Ta vozila često dolaze posle saobraćajnih nesreća ili sa vraćenom kilometražom. To što automobil dolazi iz Nemačke, Francuske ili neke druge zemlje ne znači automatski da je u dobrom stanju. Svaki automobil ima svoju priču, a nisu sve priče lepe - kaže Buzelis.

Stvarna cena nedostatka podataka

Ako je automobil korišćen u jednoj zemlji od trenutka proizvodnje, lokalni organi obično imaju obilje podataka o njegovoj istoriji. Ali, kada je vozilo uvezeno, evidencija njegove istorije ne „putuje“ uvek sa njim.

Od učesnika ankete u Evropi, 83,2% njih smatra da bi trebalo da kupci imaju pristup podacima o istoriji vozila, a 61,5% učesnika je reklo da podržavaju deljenje podataka koji ne spadaju u osetljive da bi se to postiglo.

Iako neke evropske zemlje smatraju broj šasije ličnom informacijom, naša anketa pokazuje da, kada se saberu oni koji su odgovorili da se "slažu" i "potpuno slažu", više od 70% učesnika ankete ne misli da broj šasije treba smatrati osetljivom informacijom, što pokazuje da veruju da njegovo otkrivanje ne predstavlja rizik po privatnost.

Istraživanje kompanije carVertical pokazuje da su nepošteni prodavci prevarili 35% vozača koji su kupili auto sa vraćenom kilometražom ili skrivenim neispravnostima. Veća transparentnost u podacima o vozilima smanjila bi učestalost prevara i unela toliko potrebnu jasnoću na evropsko tržište polovnjaka.

Biznis Kurir