Penzionerka Marija savetuje koji posao da izbegavate u širokom luku: Godinama ga radila, jedva sastavljala kraj s krajem
Penzionerka Marija (80) u penziji je već tri decenije. Prestala je da radi sa 51 godinu zbog viška radne snage, ali je do svoje 70. godine radila privatno po kućama, kuvajući i peglašći, što joj je značajno dopunjavalo penziju.
Marija je rođena u Zagorju, a u Zagreb je došla sa 17 godina. Pre udaje živela je sa bratom kao podstanar kod jedne penzionerke. Završila je šest razreda osnovne škole, a potom i osmi razred u večernjoj školi. Nakon školovanja, prvo je radila u tekstilnoj industriji pet godina, a zatim je prešla u prehrambenu industriju, u kojoj je, kako sama kaže, bilo znatno bolje.
- Trenutno mi je sasvim dobro. Dobila sam i deo porodične penzije od muža, što mi dosta znači. Nikada čoveku nije dovoljno, kako se kaže, ali ceo život moraš živeti skromno. Radila sam u prehrambenoj industriji, bila sam kvalifikovana, radila u tri smene. Plata je bila dobra u odnosu na prosek. Pre toga sam radila u tekstilu, i bilo je jako teško. Tada sam radila privatno i čistila po kućama. Tekstil je najgori sektor, najniže plate, i sećam se kako sam svaki dinar brojala. Ali sada sam zadovoljna - istakla je Marija.
Nikada nije bilo lako penzionerima
U tekstilnoj industriji radila je po rotaciji, jednu smenu ujutru, jednu popodne i jednu noću.
- Ide to kada se čovek rasporedi - rekla je, dodajući da je važno unapred planirati. Gde god da je radila, imala je dobre kolege i svi su bili zadovoljni njenim radom.
- Nikada nije bilo lako penzionerima - rekla je. Kada je bila podstanar, delila je jednu sobu sa bratom i gazdaricom. Brat je spavao na jednom krevetu, a Marija i gazdarica na bračnom krevetu. Gospođa je imala malu penziju i nije mogla da živi sama, pa je primila stanare. Nekada su čak i jeli zajedno, a gazdarica je bila iste generacije kao njena majka.
- Ostala mi je u lepom sećanju, često se pomolim za nju - prisetila se Marija.
Marija ima dva sina, od kojih jedan živi u Hrvatskoj, a drugi u inostranstvu, i ponosna je što oboje imaju fakultetske diplome. Iako je bila odličan učenik, smatra da je danas nepismena jer ne zna da koristi internet.
- Učitelj je mojoj majci govorio da sam vrlo dobar đak i da bi me trebalo slati dalje u školu, ali trebalo je preći 10 kilometara do škole i 10 nazad. Bila sam iz sela blizu Slovenije, gde su zajedno išla slovenska i hrvatska deca. Moje detinjstvo je bilo siromašno, ali veselo. Sad je sve zapušteno. Čovek treba biti optimista. Penzionerima bih poručila, znam da imate malu penziju, ali oduvek je bilo teško - zaključila je Marija.
Biznis Kurir/Dnevnik.hr
