Šta ako ADNOC kupi ruski deo NIS-a? Nisu zavisni od ruske nafte kao MOL, može da dobro da izađe, ali ima i začkoljica

Nazire se epilog krize u Naftnoj industriji Srbije (NIS) nakon uvođenja američkih sankcija kompaniji zbog većinskog ruskog vlasništva. Pregovori o izlasku ruskog kapitala iz NIS-a ulaze u završnu fazu, a kao najozbiljniji kandidat u javnosti se pominje energetski gigant iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kompanija ADNOC. Pitanje koje se nameće jeste kakve bi posledice takva promena imala po energetsku stabilnost, bezbednost i dugoročne interese Srbije.

Mahmud Bušatlija ocenjuje da bi ulazak ADNOC-a u vlasništvo NIS-a, posmatrano isključivo sa tehničkog i tržišnog aspekta, mogao da bude povoljan. Kako objašnjava, kompanija iz Emirata ima dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, zbog čega ne očekuje da bi njihovo preuzimanje bilo politički osporavano sa zapadne strane.

- To može na dobro da izađe. Oni su relativno dobro sa Amerikancima, tako da ne treba očekivati da Amerika to ne prihvati - naveo je Bušatlija.

Posebno ističe činjenicu da ADNOC raspolaže vrstom sirove nafte koja odgovara tehnologiji pančevačke rafinerije. Prema njegovim rečima, rafinerija je tokom ruskog vlasništva modernizovana velikim ulaganjima i danas je prilagođena preradi teške nafte, kakva se proizvodi i u Emiratima. To, kako kaže, otvara prostor da se rafinerijski kapaciteti koriste u punom obimu, pa čak i za eventualni izvoz derivata, ukoliko tržišne cene to dozvole.

Međutim, Bušatlija naglašava da se problemi ne nalaze u tehnologiji, već u načinu upravljanja. On podseća da je upravo loše upravljanje bilo razlog zbog kojeg je NIS u prošlosti doveden u stanje koje je zahtevalo prodaju Rusima. Prema njegovoj oceni, Rusi su u praksi platili znatno više kroz ulaganja i preuzete dugove, dok država nije ispunila sve svoje obaveze iz ugovora.

Pravo preče kupovine

Bušatlija dodatno ukazuje na jednu važnu, ali zapostavljenu stavku postojećeg ugovora sa ruskim partnerom, pravo preče kupovine. Kako objašnjava, Rusija je u obavezi da Srbiji prvo ponudi udeo po istoj ceni po kojoj bi ga prodala trećoj strani.

- Međutim, ne radi se ništa oko toga - konstatuje Bušatlija, sugerišući da izostanak reakcije države može značiti da politički interes nije u očuvanju potpune kontrole, već u novim aranžmanima.

U tom kontekstu, on smatra da bi za Srbiju dugoročno bilo povoljnije da NIS ostane pod ruskim vlasništvom ili da se promena desi isključivo pod jasnim, institucionalno kontrolisanim uslovima.

Kapor: ADNOC bolje, ali ne i idelano rešenje

Miodrag Kapor sagledava potencijalni ulazak ADNOC-a pre svega kroz prizmu političke neutralnosti i međunarodnih odnosa. On polazi od pretpostavke da bi nova vlasnička struktura morala jasno da isključi svaki posredni ili neposredni ruski uticaj, jer je to ključni uslov za ukidanje sankcija.

Kapor smatra da bi ADNOC doneo određene benefite, pre svega u političkom smislu.

- Delovalo bi, ako ništa drugo, više politički neutralno - ocenjuje on, dodajući da bi time bio smanjen pritisak koji NIS trenutno ima na unutrašnjem planu upravo zbog sankcija.

Ipak, Kapor ističe da čak i takvo rešenje nosi ozbiljne sistemske rizike. On upozorava da nije dobro da jedna kompanija, bez obzira na poreklo kapitala, ima toliki monopol nad uvozom, snabdevanjem i distribucijom energenata u zemlji. Posebno naglašava da ni državno vlasništvo samo po sebi ne garantuje zaštitu javnog interesa, a kamoli vlasništvo stranog državnog energetskog giganta.

Kapor navodi da bi idealno rešenje bilo razdruživanje delova NIS-a i prodaja samo određenih segmenata, ali dodaje da za takav scenario trenutno ne postoji politička volja.

ADNOC ili MOL

Kada je reč o poređenju ADNOC-a sa mađarskim MOL-om, oba sagovornika se slažu da je kompanija iz Emirata snažniji igrač. Kapor ističe da je ADNOC veća kompanija, sa direktnim pristupom bogatim nalazištima nafte i gasa, kao i sa razvijenom saradnjom sa vodećim tehnološkim partnerima.

- Oni imaju više iskustva i više kontakata i to su tehnološki mnogo veće kompanije nego što je MOL - ocenjuje Kapor, podsećajući i na negativna iskustva sa poslovanjem MOL-a u regionu.

Bušatlija, sa druge strane, naglašava da MOL gotovo u potpunosti zavisi od ruske nafte, dok ADNOC nema takvu zavisnost, iako ukazuje na složene globalne tokove gde se ruska nafta indirektno pojavljuje i kroz druge proizvođače. On objašnjava da u praksi često nije moguće utvrditi poreklo nafte koja se pojavljuje na tržištu, jer se meša i preprodaje kroz različite kanale.

Na pitanje da li bi Srbija mogla da postane regionalno distributivno čvorište u slučaju ulaska ADNOC-a, Kapor ne isključuje tu mogućnost, ali smatra da Srbija nije u fokusu velikih energetskih strategija i da se potencijalno preuzimanje NIS-a ne bi desilo iz ekonomskih, već iz političkih razloga.

- Ovo se radi iz prinude - ocenjuje Kapor, dodajući da je čitava situacija rezultat spoljnog pritiska i sankcija, a ne strateškog planiranja.

Biznis Kurir

Međutim, Kapor naglašava da to ne znači i dugoročno dobro rešenje za državu, jer problem ostaje koncentracija kontrole nad ključnim energetskim resursima u rukama jednog stranog aktera.