Nobelovac Džozef Stiglic poručio u Beogradu: Veštačka inteligencija je atomska bomba ako je ne budemo kontrolisali!
Jedan od najvećih intelektualaca našeg vremena, čuveni ekonomista i nobelovacDžozef Stiglic (82) boravi u Beogradu na poziv Francuskog instituta za filozofiju i društvene nauke u Srbiji. On je u Beograd došao kako bi primio godišnju nagradu "Miladin Životić". Ovo je bila prilika da najpoznatiji svetski ekonomista govori u Beogradu pred više od 200 ljudi u "Evropskoj kući" koji su upijali svaku njegovu reč.
- Evropski projekat je sada aktuelan više nego ikada pre, a Evropa treba da bude u mogućnosti da samostalno donosi svoje odluke. Dok Amerika zanemarije svoje tradicionalne vrednosti, posebno nakon ponovnog dolaska Donalda Trampa na čelo države, Evropa ostaje čuvar demokratije i ljudskih prava - istakao je profesor Stiglic.
Vojna zavisnost EU
Prema njegovim rečima Evropska unija ne sme bespogovorno da prihvata sve što Tramp traži već mora da mu se suprostavi zato što ima podjedanko jaku ekonomiju kao i SAD.
- Problem je što je Evropa vojno zavisna od Amerike i trebalo bi što pre da počne da smanjuje tu zavisnost. Nije Amerika tako jako kako se čini. Zavise od čipova sa Tajlanda, nisu sposobni da naprave električni automobil, a vojna industrija je jedini sektor ekonomije na koju se oslanjaju poslednjih 50, 60 godina - naglasio je on.
Stiglic, koji je poreklom iz Belorusije, odakle su emigrirali njegovi baba i deca rekao je da ga "duša boli kad vidi preokret u Americi koju napuštaju naučnici i odlaze u druge zemlje kako bi se bavili svojim poslom".
Da je EU na mnogo boljem putu u odnosu na Ameriku prof. Stiglic je kao primer naveo primenu veštačke inteligencije koja je top tema svuda u svetu.
- AI ima ogroman potencijal i za dobre i za loše stvari zato je neophodan snažan zakonodavni okvir koji će sprečiti zloupotrebe i širenje dezinformacija. Evropa ide u dobrom smeru po ovom pitanju, jer je neophodno da imamo dobre zakone za kontrolu AI. Razgovarao sam najistaknutijim stručnjacima za veštačku inteligenciju, poput Džordža Hintona, koji su potencijal AI uporedili sa atomskom bombom našeg vremena koja nas može uništiti - naglasio je prof. Stiglic.
On nije krio da mu se ne dopada smer u kome idu SAD gde i, kako je rekao Tramp na neki način pokušava da "ozakoni minimalnu korupciju".
Stiglic je istakao da digitalizacija transakcija ima veliki potencijal za povećanje efikasnosti, ali je upozorio da taj proces ne sme biti pod monopolističkom kontrolom velikih kompanija. Posebno ga brinu kriptovalute koje su veliki prostor za manipulaciju.
- Četrdeset godina se bavim transparentnošću finansija, a kripto je po svojoj prirodi netransparentan. Pogledajte samo ko najviše koristi kriptovalute i sve će vam biti jasno. Drago mi je što EU pokušava da stane na put takvim trendovima kroz zakonsku regulativu - kazao je uvaženi profesor.
Stiglic se osvrnuo i na tranziciju iz komunizma ka tržišnoj ekonomiji i naglasio da se "šok terapija", koju su primenile pojedine zemlje Jugoistočne Evrope, pokazala kao loša. Prema njegovom mišljenju mnogo je bolje da taj proces bude postepen.
- Veoma je važno da se napravi čvrsta instuticionalna infrastuktura kako bi ekonomija mogla da funkcioniše. Neophodan je dobar pravni okvir za veću konkurentnost, upravljanje korporacijama i kontrolu - zaključio je profesor Džozef Stiglic.
Ko je Stiglic
Džozef Stiglic je američki ekonomista i profesor na Univerzitetu Kolumbija, autor brojnih kapitalnih studija i bivši glavni ekonomista Svetske banke. Dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. Globalno je prepoznat kao kritičar nejednakosti i ekonomskih nepravdi. Bio je kopredsednik Nezavisne komisije za reformu međunarodnog korporativnog oporezivanja (ICRICT) glavni ekonomista Instituta Ruzvelt, kao i savetnik za ekonomiju u administraciji Bila Klintona.
Biznis Kurir
