Predsednik Vlade Đuro Macut najavljuje rast BDP-a: Srbija zadržava privlačnost za investitore uprkos globalnim izazovima

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je danas da je Srbija, uprkos izazovnim globalnim okolnostima, zadržala privlačnost za strane investitore. Naveo je da se očekuje da rast BDP-a u ovoj godini iznosi 2,3 odsto.

Prema njegovim rečima, preporuke iznete u ovoj publikaciji nisu samo kritike, već i smernice za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji. On je istakao da je stabilnost u zemlji rezultat dugogodišnjeg rada Vlade i institucija.

- Ovaj izveštaj nije samo redovna godišnja analiza. On predstavlja simbol partnerstva, zajedničkog truda i poverenja koje gradimo više od dvadeset godina. Savet stranih investitora danas je ključni deo ekonomskog pejzaža Srbije - ocenio je Macut. Zahvalio je investitorima na iskrenosti, doslednosti i poverenju.

Macut je istakao da su strane kompanije, koje ulažu, zapošljavaju, prenose znanje i povezuju Srbiju sa svetom, značajan faktor razvoja. Podsetio je da je, uprkos globalnim poremećajima, Srbija uspela da održi ekonomsku stabilnost i privlačnost.

Za 2025. godinu, projekcije predviđaju rast od 2,3 odsto, dok bi 2026. rast mogao da poraste na tri procenta, a 2027. na pet odsto, zahvaljujući završnoj fazi velikog investicionog ciklusa povezanog sa Ekspom 2027.

Macut je ukazao da fiskalna disciplina za vreme investicionog ciklusa podrazumeva postepeno smanjenje deficita sa oko tri odsto na 2,5 odsto do 2028. godine, kao i održavanje javnog duga na niskom nivou, između 43 i 44 odsto BDP-a. Istakao je i da je uz stabilan kurs dinara i rekordne devizne rezerve od preko 29 milijardi evra potvrđeno da Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku.

Naglasio je da država posmatra privatni sektor kao partnera. Uloga Vlade, kaže, nije da postavlja prepreke, već da uklanja barijere i gradi ekonomski snažnu i društveno odgovornu Srbiju.

- Srbija danas ne gradi samo fabrike, već i institucije i međunarodni ugled. Naš cilj nije privlačenje investicija po svaku cenu, već stvaranje održivog i konkurentnog modela razvoja zasnovanog na znanju, inovacijama i dodatnoj vrednosti - rekao je premijer.

Naveo je da se trenutno gradi 28 industrijskih zona, a da će do kraja godine početi izgradnja još četiri, čime se otvara prostor za inovacije i napredne tehnologije. Prema njegovim rečima, to je pravac ka kome Srbija teži, ka srednjim i visokim tehnologijama.

Podvukao je da su infrastruktura, energetska bezbednost i tranzicija ka održivim izvorima energije, digitalna transformacija, ulaganje u istraživanja i razvoj, obrazovanje mladih i jačanje lokalnih kapaciteta ključni stubovi buduće ekonomije.

- Verujemo da će ti sektori postati nova pokretačka snaga srpske privrede. Srbija želi da postane regionalno čvorište za inovacije, logistiku, obnovljive izvore energije i proizvodnju visoke tehnologije - dodao je Macut.

Takođe je istakao da će svaka nova fabrika, razvojni centar ili zajednička investicija doprineti ne samo profitu, već i boljem životu građana Srbije.

Podsetio je da mnoge reforme danas prihvaćene kao standard, poput elektronskih dozvola, digitalne fiskalizacije i unapređenih carinskih procedura, potiču iz dugogodišnje saradnje Vlade i Saveta stranih investitora.

- Uloga države nije da zna sve, već da sluša. A vaša uloga je da nas podsetite gde sistemi usporavaju ili gde propisi nisu dovoljno jasni - zaključio je Macut, zahvalivši investitorima na poverenju.

Ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat, izjavio je da je poruka EU Srbiji jasna, budućnost Srbije je u Evropi, a pravo vreme za reforme i investicije je sada.

Na predstavljanju Bele knjige 2025 naveo je da su članovi Saveta stranih investitora uložili više od 44 milijarde evra i zaposlili više od 115.000 ljudi. Istakao je da je 75 odsto tih kompanija iz EU, što pokazuje čvrstu povezanost Srbije sa evropskom privredom.

Podsetio je da je EU pre dve godine pokrenula plan rasta za Zapadni Balkan, pružajući dodatnu finansijsku podršku i omugućavajući pristup delovima jedinstvenog tržišta, uključujući digitalnu, zelenu i industrijsku transformaciju.

Kao primer ekonomske transformacije nakon ulaska u EU naveo je Poljsku, gde je služio kao ambasador: od trenutka pristupanja Evropskoj uniji, poljski BDP se udvostručio, a BDP po glavi stanovnika porastao je sa oko 50 odsto proseka EU na više od 80 odsto.

Biznis Kurir