Bojan Stanić o energetskoj situaciji u Srbiji: Smanjenje zavisnosti od ruskih energenata nosi svoje rizike
Imajući u vidu prirodno-geografske karakteristike, Evropa je bila i u dogledno vreme ostaje zavisna od uvoza fosilnih goriva: nafte i prirodnog gasa. Imajući u vidu da je Evropa deo evroazijske kontinontalne mase, značajan deo fosilnih goriva je bila dostupna kroz uvoz iz Rusije.
Upravo se na tim osnovama zasnivao strateški odnos između EU i Rusije u pogledu kontinuiranog uvoza cenovno konkurentnih energenata, čime se ostvarivao značajan doprinot konkurentnosti evropske industrije, u prvom redu Nemačke, na svetskom tržištu. Rat u Ukrajini i raskidanje ekonomskih odnosa dovelo je do ubrzanog smanjenja zavisnosti EU od uvoza energenata iz „najprostranije zemlje sveta“. Za Evropu je posebno bio značajan uvoz prirodnog gasa, posebno imajući u vidu da njegovo sagorevanje značajno manje izaziva „efekat staklene bašte“ nego ugalj i nafta.
Tako je 2021. godine gotovo 45% ukupnih potreba za prirodnbim gasom EU bilo podmirivano iz Rusije, da bi se danas to učešće svelo na oko 8%, sa namerom da se i to anulira do početka 2027. godine. Naravno, jedna zavisnost se zapravo smenjuje drugom, s obzirom da sada većinu prirodnog gasa EU mora uvoziti iz SAD, Norveške, Azerbejdžana i Katara, koji sa sobom nosi i veću cenu, što se reflektuje na povećanje troškova proizvodnje i smanjenje konkurentnosti evropske privrede.
Srbija, kao zemlja koja nema izlaz na more (eng. landlocked) ima otežan pristup prirodnom gasu, jer se mora oslanjati na uvoz gasa preko tranzitnih zemalja. U poslednjih par godina, kako su politički rizici rasli, Srbija je smanjila zavisnsot od uvoza prirodnog gasa iz Rusije sa gotovo 100% na oko 80%. Takođe, Srbija je značajno diversifikovala pravce snabdevanja, tako da prirodni gas do Srbije može doći iz Rusije, Azerbejdžana, sa terminala za tečni gas (LNG) na Egejskom moru, pa i tranzitom preko Zapadne i Centralne Evrope. Optimizam za Srbiju u smislu dugoročne stabilnosti energetskog tržišta podstiče i činjenica da na tržištu ima dovoljno prirodnog gasa, što se objašnjava činjenicom da nejgova cena nije značajnije porasla usled najava da će EU prekinuti uvoz ruskog gasa u narednih godinu-dve dana. Na kraju, kako je EU uspela da smanji zavisnost od ruskih energenata, tako postepeno uspeva i Srbija, kao što je u potpunosti prekinut uvoz ruske sirove nafte.
Naravno, smanjenje zavinsosti od ruskih energenata, nosi negativne posledice u smislu porasta cene što će opteretiti i privredu i državni budžet.
Ključni problem u energetskojh stabilnosti Srbije trenutno predstavlja pitanje NIS-a, s obzirom da je ugoržen rad rafinerije. To svakako ne znači da će Srbija ostati bez naftnih derivata, naprotiv, rezerve, povećan uvoz i dostupnost nafte na svetskom tržištu garantuju snabdevenost za Srbiju, ali potencijalno po višim cenama. Strateški interes Srbije je svakako očuvanje funkcionisanja savremene rafinerije u čemu se mora biti uspešan.
Na kraju, u cilju održivosti sabilnog energetskog sistema u godinama pred nama će se raditi na povećanju udela obnovljivih izvora energije, a u opticaj se vcraća i pitanje eventualnog korišćenja atomske energije. Generalno smanjenje zavisnsoti energetskog sistema od fosilnih goriva će doprineti usklađivanju sa zelenom agendom i održivosti konkurentne privrede.
Biznis Kurir
