ŠTA ZA SRBIJU ZNAČI ZABRANA UVOZA RUSKOG GASA? Goran Radosavljević rešenje vidi u mađarskim rafinerijama: Logistički bi bilo izazovno, ali moguće!
Savet Evropske unije usvojio je pregovarački stav o predlogu uredbe kojom se postepeno ukida uvoz ruskog prirodnog gasa kroz zemlje Evropske unije. Mera bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2026. godine, a predsednik Aleksandar Vučić poručio je da je Srbija u teškoj situaciji, ali da će pronaći rešenje i da građani ne treba da brinu.
Kako će ova odluka uticati na našu zemlju i koje su moguće alternative analizirao je prof. dr Goran Radosavljević iz Instituta FEFA.
- Ovo predstavlja sledeći korak u sankcijama Evropske unije prema Rusiji. Do sada nisu bili direktno pod sankcijama jer je Evropa bila zavisna od ruskog gasa. Sada procenjuju da im više nije potreban ruski gas i da mogu dovoljno da ga nađu na tržištu. Idu na sledeći korak, a to je potpuna zabrana gasa iz Rusije, ne samo cevovodima, već i tečnog prirodnog gasa, sa određenim prelaznim periodom. To će važiti i za treće zemlje. Dakle, Srbija, koja gas dobija od Rusije cevovodom kroz Bugarsku, preko turskog toka, neće moći više od 1. januara 2026. da kupuje taj gas, s obzirom da nemamo dugoročni ugovor - objasnio je Radosavljević.
Dodao je da Srbija potpada pod prvu kategoriju zemalja koje će biti pogođene ovom merom.
- To će suštinski značiti da Srbija od 1. januara 2026. godine više neće moći da kupuje gas iz Rusije tokovima kojima sada kupuje.
Na pitanje o mogućim rešenjima, Radosavljević ističe da će problem nastati već naredne godine.
- Mislim da ćemo ovu sezonu verovatno nekako uspeti da se snađemo. Alternative su pre svega kroz Bugarsku, gde bi moglo da se dovlači ili azerbejdžanski gas ili eventualno gas preko LNG terminala ili Aleksandropolisa. Eventualno bi trebalo razmotriti mogućnost da gas dođe i kroz neke evropske izvore preko Mađarske, cevovodom kojim sada Mađarska kupuje preko nas.
Na pitanje o načinima da građani budu energetski obezbeđeni, Radosavljević kaže da ne postoje jednostavna rešenja.
- U ovom trenutku ne postoje neke sjajne alternative. Mi smo, što se tiče gasa, u možda nešto boljoj poziciji jer imamo neku količinu gasa u određenom periodu, ali nakon toga moramo da tražimo alternativne rute.
Govoreći o mogućem pritisku Sjedinjenih Američkih Država da preuzmu veću ulogu na tržištu gasa, Radosavljević objašnjava:
- Postoje dva ključna pitanja. Jedno je gde ćete taj gas da nađete, jer dodatne količine mogu da se obezbede verovatno samo od SAD-a, delimično od Evrope, Katara, Izraela. Količine LNG-a u regionu su ograničene. Kada se pojavite kao nov kupac na tržištu, nećete lako moći da dobijete dovoljne količine, a i cena će biti drastično veća od one koju sada plaćate. Drugi problem je transport, kapaciteti preko Bugarske i Mađarske su mali i ne omogućavaju da kupimo dovoljno, možda dve trećine naših potreba, dok ostatak ne bi mogao da se zadovolji.
Na pitanje o ulozi Mađarske, on ističe da ona može igrati važnu ulogu u stabilizaciji situacije.
- Mađarska bi u određenom delu mogla da nam pomogne, prvo u dopremanju derivata. Rafinerija u blizini Budimpešte je velika i moderna, ima dodatni kapacitet koji bi mogla da stavi na raspolaganje potrebama Srbije. Logistički bi to bilo izazovno, ali moguće. Sa druge strane, Mađarska ima mogućnost da do kraja 2027. godine uvozi sirovu naftu iz Rusije, dakle, sa te strane su partner.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj