LITIJUM I DRUGI KRITIČNI METALI SE OPIRU CARINAMA: Američki predsednik najavljuje smanjenje visine taksi
Doktrina slobodnog tržišta odgajana u tradicijama reganizma i tačerizma počinje da bledi pred naletom vizije svetskog poretka Donalda Trampa.
Trgovinski rat carinama izbio je kao okosnica Trampovog pogleda na budućnost sveta, ali sada je došlo do zaokreta. Američki predsednik revidirao je svoje pozicije i najavljuje smanjenje visine taksi, naglašavajući da će one ostati u nekom obliku.
Velika je verovatnoća da do ovakvog poteza dolazi zbog toga što je Amerika još uvek u velikoj meri uslovljena dobavljanjem resursa strateški važnih za tehnološki inovativnu industriju iz „neprijateljskih lanaca snabdevanja“. To znači da po pitanju kritičnih minerala na kojima počiva odbrambena industrija i zelena transformacija, Amerika bi morala da trpi kontramere veoma štetne po njenu zelenu tranziciju.
Kada je pričao o pripajanju Grenlanda ili ukrajinskom litijumu i drugim kritičnim rudama, jasno da je Donald Tramp želeo da izbegne ovu poziciju. Kroz te filtere treba gledati i snažnu legislativnu podršku američke administracije ekstrakciji kritičnih ruda. U svetskim poslovima, međutim, stvari su uslovljene reakcijama i drugih aktera, ne počivaju samo na sili akcije.
Evropljani su pristupili mnogo promišljenije celom izazovu. Kako ne bi došli u situaciju da ulaze u rat, a zavise od stranih dobavljača, oni su izradili spisak od 47 strateških projekata koji se tiču kritičnih resursa i oni će biti institucionalno podržani. Osim što će procedura pri njihovoj realizaciji biti postavljena tako da se odvijanje vrši neometano, izdvojeno je i 22,5 milijardi evra u javnim fondovima kojima će moći pristupiti.
Polovina ovih projekata tiče se litijuma, minerala ključnog za zelenu tranziciju auto-industrije i proizvodnju nosača obnovljive energije. Važnim se ističe fakt da su svi poduhvati sa spiska na teritorije Evrope, a očekuje se njegovo proširenje kako u pogledu broja projekata, tako i u pogledu granica EU.
Sa svojim projektom Jadar, Srbija se pozicionira u vrhu liste onih zemalja koje bi se mogle naći u fokusu, kada se budu procenjivali planovi koji nisu u zemljama članicama Unije. Osim izvanrednog kvaliteta „belog zlata“ koje poseduje, Srbija prednjači u praktičnom i teorijskom iskustvu ispitivanja rudarenja litijuma u regionu, ali i šire. Novo geopolitičko prestrojavanje zato državi može doneti bolju pozicioniranost, što će rezultirati benefitom na nekoliko nivoa, pre svega onim finansijskim. Nije reč samo o podzemnom rudniku litijuma, već će sama lokacija privući i prerađivače ove vredne rude, proizvođače baterija, pa na kraju i same automobilske korporacije.
Ilustrativan je primer Francuke koja se čini kao budući lider u nastajućem sektoru industrije zavisne o litijumu. Skorašnja istraživanja pokazala su mogućnost da zemlja leži na najvećim nalazištima ovog vrednog minerala u celoj Evropi, a predsednik Makron je najavio pokretanje sveobuhvatnog popisivanja kritičnih minerala ispod francuske zemlje. To će doprineti izradi šire strategije identifikacije šta zemlja poseduje od resursa potrebnih za održivu i zelenu budućnost.
Tu se nalaze i baterije za električne automobile. Francuski giganti se gotovo potpuno uključuju u novonastalu trku oko poroizvodnje električnih vozila, a za to će litijum biti neophodan. Zato ne čudi što je najveći broj projekata sa liste Evropske komisije upravo iz Francuske. Ukupno ih je devet, od kojih se pet odnosi na proizvodnju baterija, dva na rudarenje, a dva su vezana za reciklažu sirovina i baterija. Otvaranje rudnika litijuma „Emili“ proglašeno je projektom od nacionalnog značaja iako se nalazi u blizini zone zaštićene prirode.
Francuski projekat jeste enormno veliki i pledira da kroz njega zemlja postane ključni igrač na tržištu električnih vozila i baterija u Evropi. Na tom iskustvu, Srbija može da uvidi širinu prilika koje dolaze sa litijumom. U potencijalu, na projekat Jadar mogli bi da dođu i projekti proizvodnje baterija, električnih vozila, ali, kao što se vidi na primeru Francuske, i oni koji bi reciklirali baterije i druge upotrebljene sirovine. Srbija bi, tako, mogla da ima više strateški važnih projekata koji će od nje napraviti nezaobilaznog partnera u industriji sutrašnjice.
KOD AMERIČKOG PREDSEDNIKA NEMA NIŠTA ZA DŽABE Ukoliko želite privatnu večeru sa njim, može, pod jednim uslovom