TRAMP UBRZAVA ISKOPAVANJE LITIJUMA! Amerikanci nišane ukrajinske strateške rude, a sve zavisi od jedne stvari

To je još jedan korak u sveobuhvatnoj strategiji Trampove administracije da proširi proizvodnju kritičnih resursa, a istovremeno i smanji zavisnost od stranih, neprijateljskih lanaca snabdevanja.

Ove okolnosti sigurno doprinose rastućem pritisku Trampovog kabineta na Ukrajinu da što pre priđe miru. Međutim, nije Tramp jedini kome se žuri. Evropljani su takođe postali svesni da bez sopstvenih izvora kritičnih minerala, kao i zaokruženog lanca vrednosti, ne mogu da obezbede budućnost sopstvene industrije. Naročito je u opasnosti od kraha mastodontska automobilska industrija, čija budućnost je povezana sa litijumom, nosiocem revolucije u zelenoj mobilnosti, ali i u segmentu nosača obnovljivih izvora energije.
Ako se na trenutke takva perspektiva možda gubi iz vida pod naletima različitih skepsi, skorašnja zlatna medalja na 50. Međunarodnom sajmu izuma u Ženevi dodeljena Institutu za istraživanja električne energije State Grid iz Šangaja za inovacije u litijum titant bateriji, potpuno ukazuje koje će mesto imati ovaj strateški mineral u budućnosti.

Francuska radi punom parom na razvijanju litijumskih projekata. U blizini Nansija pokrenut je novi poduhvat u kojem istraživači i inženjeri sa Univerziteta u Loreni i iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja testiraju kapacitete za ekstrakciju litijuma. Objekat je nazvan Eksperimentalna stanica za oporavak sirovina i rezidualnih supstanci. U njemu se kombinuju teška industrijska oprema i akademska ekpertiza u ekstrakciji litijuma kako bi se na najbolji mogući način zadovoljili rastući zahtevi francuskog rudarskog sektora, ali i auto-industrije koja se nalazi pred najvećim izazovom u 21. veku.

Osim podrške koju države na nacionalnom nivou obebzbeđuju za razvoj strateški važnih tački sa kritičnim mineralima, institucionalni podstrek pruža i EU. Čak 47 projekata prepoznato je kao strateški važno od strane Evropske komisije, što znači da će oni dobiti materijalnu pomoć i proceduralne olakšice. Za sada se spisak odnosi na 14 sirovina iz 13 zemlja. Bezmalo polovina projekata se odnosi na litijum, a važno je istaći da podršku uživaju samo oni planovi koji se nalaze na teritoriji EU. Ovo je tek prvi krug, a postoje ozbiljne indicije da će epitet strateški važnih projekata poneti i oni koji se nalaze van granica EU.

Uzimajući u obzir sve okolnosti koje okružuju kritične minerala, Srbija bi mogla da potraži svoje mesto u ovom društvu, naročito kada je reč o litijumu. Razvijenost projekta Jadar je na zavidnom nivou, pa bi osim u smislu sirovina, zemlja mogla da prednjači i po pitanju ekspertize, ako krene kroz akademiju da razvija znanja o rudarenju litijuma, ali i drugih kritičnih minerala. Silom prirode, zemlja leži na vanredno vrednim nalazištima, u prvom planu litijuma, pa se tako došlo do onoga što bi nobelovci Robinson i Asemogulu opisali kao „kritičnu skretnicu istorije“. Sada je neophodno da sa puno mudrosti Srbija kaže skretničaru u kom pravcu budućnosti želi da usmeri
svoj zlatni voz.

Biznis.kurir.rs