NEMCI OČAJNI! RADNIKA ZA OVE POSLOVE NEMA NI ZA LEK! Ključni problem u radu na crno i isplati keša na ruke, planiraju i subvencije

Iako legalne firme poput Hausgemacht zapošljavaju stalne čistače i nude sigurna radna mesta, suočavaju se s hroničnim nedostatkom radnika. Razlog? Mnogi preferiraju rad na crno jer omogućava isplatu gotovine bez plaćanja poreza i doprinosa.

Miniposlovi nisu rešili problem

Jedan od pokušaja da se smanji rad na crno bilo je uvođenje miniposlova – poslova s nižim primanjima i smanjenim poreskim opterećenjem. No, ova strategija nije dala željene rezultate. Kako objašnjava Enste, kućne pomoćnice nemaju dovoljno podsticaja za prijavu jer su često već zdravstveno osigurane preko porodice, a penzioni doprinosi im nisu dovoljno visoki da bi imali značajnu korist od legalnog rada.

Još jedan problem predstavlja činjenica da je verovatnoća otkrivanja rada na crno vrlo mala. Nemačka carina, koja je zadužena za kontrolu ilegalnog rada, nema ovlašćenja da ulazi u privatna domaćinstva. Prekršaji se obično otkrivaju tek nakon radnih nesreća ili kada ih prijave susedi.

Digitalne platforme i radnici bez osiguranja

S razvojem digitalnih platformi poput Helpling, očekivalo se da će se situacija poboljšati. No, istraživanje Hans-Bokler udruženja pokazalo je da se veliki broj radnika na ovim platformama ne registruju kao privrednici i ne plaćaju poreze.

"Na njihovim internetskim stranicama jasno stoji da se prilikom angažmana osigurava samo zaštita od odgovornosti i krađe, dok ostale socijalne naknade nisu pokrivene’, navodi se u studiji. To znači da radnici rade kao solo-samozaposleni, prepušteni sami sebi kada je reč o plaćanju poreza i osiguranju od zdravstvenih rizika, poput izloženosti hemikalijama, fizičkog napora i radnih nesreća.

Belgijski model kao mogući uzor

Dok Nemačka još uvek traži rešenja, Belgija je već preduzela konkretne korake u suzbijanju rada na crno. Tamo država putem sistema vaučera subvencioniše legalne usluge u domaćinstvu. Svaki građanin može da koristi ove subvencije kako bi po nižoj ceni angažovao registrovane čistače i kućne pomoćnice, piše Tportal.

Primer iz prakse pokazuje kako to funkcioniše: Elvina, čistačica koja u Belgiji četiri sata nedeljno održava stan porodici Santis, zaposlena je u firmi za čišćenje i prima 14 evra po satu, uz naknadu za prevoz, zdravstveno osiguranje i plaćeni godišnji odmor. Porodica za njezine usluge plaća samo 10 evra po satu, dok ostatak subvencioniše belgijska država.

Prema menadžeru za društveni uticaj Olivieru de Koku, ovakav sistem smanjio je rad na crno za više od 50%. "Domaćinstvima se više ne isplati da zapošljavaju radnike na crno jer su vaučeri povoljniji i omogućuju legalan angažman", objašnjava De Kok.

Belgijska studija pokazuje da je kroz ovaj model otvoreno 150.000 radnih mesta, a više od milion domaćinstava koristi legalne usluge čišćenja. Iako država godišnje ulaže 2,5 milijardi evra u ovaj program, čak 88% tih sredstava vraća se kroz poreze, penzione doprinose i smanjene troškove socijalnih naknada. Osim toga, radnici su osigurani i zaštićeni od eksploatacije.

Šta Nemačka planira?

Nemačka politika još uvek nema jedinstven odgovor na ovaj problem. Prema aktuelnim anketama, na sledećim saveznim izborima u prednosti je CDU, koji zagovara povećanje poreskih olakšica za usluge u domaćinstvu. S druge strane, FDP želi strože kažnjavanje rada na crno, dok zeleni planiraju da regulišu rad digitalnih platformi poput Helplinga.

SPD, koji je deo aktuelne vladajuće koalicije, i dalje razmatra mogućnost direktnog subvencionisanja kućnih usluga, što bi bio korak prema belgijskom modelu. Međutim, do sada nijedna od tih mera nije konkretno sprovedena.

Kurir Biznis/B92.net