"Danas sve po 250 dinara", "Rasprodaja, sve po 300", "Haljine samo 500", ovo su samo neki od natpisa na izlozima prodavnica sa polovnom robom koje viđamo na svakom koraku u svim gradovima u Srbiji. Većina onih koji ne zalaze u ove dućane, pita se šta danas može toliko da košta.
Prodaja polovne odeće u "second hand" radnjama u Srbiji poslednjih godina stekla je veliku popularnost. Tako sve više ljudi pored nove odeće bira da kupi i polovnu kako bi uštedeli. Prema nekim istraživanjima, svake godine se u našoj zemlji proda oko 82.000 tona garderobe, što je oko 12 kilograma garderobe godišnje po građaninu.
Statistika pokazuje da se više od 1.000 firmi u Srbiji bavi prodajom polovne robe, a prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, taj sektor je tokom 2021. ostvario prihod od 2,065 milijardi dinara, od čega je najuspešnija kompanija inkasirala više od četvrtine tog novca - 561,2 miliona dinara.
PRIHOD
U 2019. godini ukupan prihod ostvaren u ovoj delatnosti iznosio je 1,94 milijarde dinara, da bi u 2020. opao na 1,71 milijardu.Lider u ovom sektoru, prihod je u 2020. bio nešto veći od 457 miliona dinara, da bi se već naredne „popravio“ za 100 miliona i popeo na 561 milion dinara. Isto su uspeli da ponove i lane kada su zaradili 666 miliona dinara.
Najbrojniji u ovom sektoru su prodavci polovne odeće, ali nisu i jedini. Na drugom mestu je preduzeće koje se bavi trgovinom otpadnim gvožđem, bakrom i aluminijumom.
Kada je reč o trgovini polovnom odećom, među kompanijama i preduzetnicima koji su ostvarili najveći prihod su oni čija roba može da se kupi samo u prodavnicama i robnim kućama, ali i firme koje robu na malo i veliko nude preko interneta, na sopstvenim sajtovima.
Interesantno je da im je najveća konkurencija dolazi sa crnog tržišta. Čak i u ovom sektoru postoje oni koji unose robu u zemlju nelegalno i prodaju je po pijacama ili preko društvenih mreža bez ikakve kontrole, praktično bez ikakvih troškova kakve bi imali da posluju u skladu sa zakonom.
AMERIČKO TRŽIŠTE NAJVEĆE
Kompanija Global Data procenila je da je svetsko tržište polovne odeće i obuće u 2022. godini vredelo 184,2 milijarde dolara, kao i da se do 2026. očekuje rast od 16 odsto. Najveća tržišta prema vrednosti su SAD, Kina, Japan i Nemačka.
Polovna odeća u dućane i pred kupce dolazi nabavkom na veliko i to "na džak". Nije retka situacija u poslednjih desetak godina da su se neke od njih specijalizovale i prodaju samo ekskluzivniju polovnu odeću.
Poznavaoci prilika u tom sektoru procenjuju da je za otvaranje bolje snabdevene male prodavnice polovne odeće potrebno početno ulaganje od oko 3.000 evra.U taj iznos ulaze troškovi zakupa prostora uz depozit, nabavka polica, štendera, robe, kao i kase i druge neophodne opreme. Međutim, od svega je najvažnije napraviti dobru reklamu kako biste se izdvojili od konkurencije.
DONACIJE
Za razliku od domaćih "second hand" radnji koje ne primaju robu od građana već je uvoze, na Zapadu se radnje pune od donacija, uglavnom od pojedinaca, gde se hemijski treira i sortira a potom završava na našim rafovima.
Ono što je, na kraju, za većinu kupaca najvažnije je da za mali budžet može da se obuče svako. Odevne kombinacije se sklapaju za 1.000 dinara, a često mogu da se nađu nove stvari sa etiketom.
- Smeta mi što uvek postoji pitanje ko je nosio tu garderobu pre mene i to što ima dosta kopija po radnjama. Ne volim da vidim stvari koje se raspadaju, koje su prljave ili pocepane, što nije retko, to je uvreda. Treba da postoji neki red i u ovakvim prodavnicama - kaže Bojana P, devojka koja često posećuje ovakve prodavnice.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
