Jaki mrazevi poslendjih pet-šest godina u manjoj ili većoj meri su pustošili voćnjake, a upravo zbog toga su voćari pohrlili u osiguravajuća društva da se koliko toliko zaštite od gubitka. Ali baš iz istog razloga zbog koga bi voćari rado osigurali rod, osiguravajuća društva to ne žele da urade.
Kako za Kurir kaže Marijan Davčik, predsednik Voćarske zadruge Voćko iz Subitice, osiguravajuće kuće su zbog velikih gubitaka prethodih godina iz ponude izbacili osiguranje roda od mraza.
- Zadnjih pet godina imamo mraz koji u većoj ili manjoj meri ošteti rod, nekad umanji prinos, nekad umanji kvalitet. Imamo velike probleme jer su veliki izgledi da će se to i ove godine desiti. Zima je bila blaga i voće je krenulo rano i bilo bi veliko čudo da ne bude mraza kasnije, a nismo osigurani jer niko neće da nas osigura. Ranije smo svo voće osiguravali, a od ove godine samo jedno osiguravajuće društvo osigurava plodove od mraza, dok ostala neće jer su imala gubitke - kaže Davčik.
On dodaje da su koštičavo voće (breskve, kajsije) osiguravajuća društva odavno prestala da osiguravaju, a od ove godine neće ni jabučasto (jabuka, kruška, dunja).
- I ovi koji osiguravaju od mraza ne priznaju štetu koja nastane pre 14 aprila, što znači da su stavili to u ponudu čisto da imaju, jer šteta uvek nastane pre tog datuma. Nalazimo se u vrlo nezavidnoj situaciji. Osiguranje od grada rade svi ali i tu postoji problem jer su neke kuće podigle premije osiguranja pa više nije jeftino. Premije iznose od 10 do 15 odsto od osigurane sume. Ne preostaje nam ništa drugo nego da gledamo u nebo i da se uzdamo u boga - naglašava Davčik.
EVO OD CEGA ZAVISI CENA OSIGURANJA USEVA
U Viner štediše osiguranju objašnjavaju da cena osiguranja, odnosno premija osiguranja zavisi od više faktora, a pre svega od prinosa i cene osiguranja po hektaru osiguranih kultura.
- Premija osiguranja, takođe, zavisi od mesta gde se parcele nalaze obzirom da nije ista za sve teritorije u Srbiji, već se razlikuje od opštine do opštine u zavisnosti od izloženosti riziku koji osiguravamo. Viner štediše osiguranje kod osiguranja useva i plodova ima prilično stimulativne uslove - premija se plaća po ubiranju ploda, a ne na početku ili u toku trajanja osiguranja, što je inače pravilo kod drugih vrsta osiguranja - ističu u Viner štediše osiguranju i dodaju da poljoprivrednik za osiguranje izdvaja nekoliko procenata od vrednosti useva ili plodova.
Posle prošlogodišnjih julskih poplava ratari više nego ikad osiguravaju useve od vremenskih neprilika, a u Vojvodini je čak 80 procenata ratara na ovaj način zaštitilo useve.
Da se ova vrsta preventive i te kako isplati potvrđuje i Miroslav Matković, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice.
- Što se tiče Subotice u našem udruženju je oko 80 odsto ratara osigurano. Mi na republičkom nivou imamo povrat sredstava od 40 odsto za osiguranje, a određeni broj ratara je dobio sredstva i od opštine Subotica, ali ne veća od 30.000 dinara. Poljorpivrednici iz našeg udruženja osiguravaju useve i kad dobijemo povrat košta nas 1.000 dinara po jutru, što se isplati. Ako ne daj bože bude nešto dobiješ pare - kaže Matković.
Da u ponudi nemaju osiguranje voćnjaka Kuriru je potvrđeno u više osiguravajućih kuća. Samo u kompaniji Viner štediše osiguranje ( Wiener Städtische osiguranje) su nam potvrdili da osigruavju gubitak prinosa ili roda od osnovnih rizika, grada, požara i udara groma.
- Osiguravamo i od gubitka kvaliteta voća (jabuka, kruška, breskva, nektarina, kajsija, šljiva, dunja, borovnica, stono grožđe), oluja, poplava i prolećnih mrazeva kao dopunskih pokrića za pojedine kulture. Ako govorimo isključivo o ratarskoj proizvodnji dominantno je osiguranje od rizika grada, požara i udara groma. Nakon julskih oluja u 2023. godini primetna je povećana zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača za dopunsko osiguranje od oluje - kažu za Kurir u Viner štediše osiguranju.
NE PROPUSTITE
