Uprava za agrarna plaćanja nijedno poljoprivedno gazdinstvo nije stavila u pasivan status, a poljoprivrednici koji su napravili grešku pri prijavi za subvencije mogu da podnesu žalbu na osnovu koje će se svaki pojedinačan slučaj rešavati, izjavila je ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković posle sastanka u Vladi Srbije sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja o nejasnoćama sa prijavljivanjem obradivih površina u e-agrar, o traženim subvencionisanim kreditima i o rešavanju problema dugova po osnovu neplaćenih doprinosa u fond Penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO).
Tanasković je precizirala da će svaki slučaj biti posebno preispitan i da će nakon dodatne inspekcijske kontrole biti donete konačne odluke o stavljanju u pasivan status gazdinstava.
- U pasivan status biti stavljeni isključivo oni koji su pokušali da lažno predstave faktičko stanje, a cilj ovakvih mera je uređenje sistema i obezbeđivanje toga da novac dobiju pravi poljoprivredni proizvođači. Poljoprivrednici koji su napravili grešku prilikom prijavljivanja setvene kulture, dobiće samo obaveštenje i imaće dovoljno vremena da isprave podatke - objasnila je Tanasković.
Ministarka je napomenula da prilikom donošenja odluke o određivanju pasivnog statusa Uprava za agrarna plaćanja u obzir uzima stanje u Registru poljoprivrednih gazdinstava koje je sam proizvođač popunio kao i inspekcijski zapisnik koji potvrđuje faktičko stanje na terenu nakon što su satelitski snimci pokazali suprotno stanje na terenu u odnosu na prijavljeno u Registru - rekla je Tanasković.
Miroslav Matković, predsednik Udruženja poljoprivednika Subotice kaže da nisu zadovoljni sastankom sa ministarkom i da će nastaviti da pregovaraju.
- Očekivali smo da će imati više razumevanja. Mi zastupamo poštene poljoprivednike i tražili smo da rok za ispravke bude 30 dana ako se nađe bilo kakva greška i da pismenim putem obaveste poljoprivednika, što ministarka nije prihvatila. Rekli su da poljoprivrednik mora da podnese žalbu na osnovu koje će se svaki pojedinačan slučaj rešavati. Počinje setva, a mi treba da se bavimo time. Ostalo je obećanje da poljoprivrednik koji ode u pasivan status biti uskraćen za subvenciju, ali da će moći da prodaje svoju robu, da izmiruje svoje obaveze, plaća rate kredita - kaže Matković.
On dodaje da veliki broj poljoprivrednika nije vešt da radi na računaru i da im je komplikovano da sami razdvajaju obradive od neobradivih površina kada konkurišu za subvencije.
- Ljudi su navikli da oru njivu i seju, a ne da sede za računarom i premeravaju zemljište. U stručnim poljoprivednim službama su velike gužve - ističe Matković.
REPROGRAM DUGOVA
Razmatra se plaćanje dugova na rate Kada je reč o pitanju dugovanja poljoprivrednika prema PIO fondu u Ministarstvu poljoprivrede predlažu reprogram dugova.
- U prethodnom periodu je održan niz sastanaka sa predstavnicima PIO fonda, Poreske uprave i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Kako bi se izašlo u susret poljoprivrednim proizvođačima i pronašlo prihvatljivo rešenje ovog problema trenutno se razmatra mogućnost da se poljoprivrednicima odobri reprogram odnosno da im se odobri odlaganje plaćanja dugovanog iznosa na rate, do 60 meseci, a poljoprivredniku koji bude redovno izmirivao dospele obaveze koje su odložene, uključujući i svoje redovne obaveze u skladu sa zakonom biće otpisan deo kamate - tvrde u Ministarstvu poljoprivrede.
Nedeljko Savić, predsednik udruženje Poljoprivednika "Stig" iz Požarevca kaže da reprogram dugova prema PIO Fondu nije rešenje i da ratari taj predlog nisu prihvatili.
- Nije rešenje reprogram zato što mi nismo preduzetnici. Država je svakog ko nije zaposlen, a ima ima više od 50 ari zemljišta po automatizmu gurnula u sistem dugova za dorpinose za PIO, a da nas o tome nije obavestila. To nije naša odgovornost. Ako hoće neku kontrolu i disciplinu neka pošalju opomenu, a ovde se desilo da 10 godina niko nije slao nikakvo obeveštenje poljoprivrednicima, pa sada ima ljudi koji imaju i po 1,2 miliona dugova prema PIO fondu i to bez kamate. Mi tražimo da se otpiše kamata i pola duga i da onda uđemo u reprogram, a oni traže da se reprogramira ceo dug i pola kamate. To je nama neprihvatljivo, a kamate i dalje idu, problem raste - ističe Savić.
Na sastanku je bilo reči i o kreditnoj podršci za poljoprivrednike i ministarka Jelena Tanasković je objasnila da je Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku stupio na snagu 3. februara.
- Trenutno je u toku postupak potpisivanja ugovora između Ministarstva poljoprivrede, Trezora i komercijalnih banaka, a očekuje se da će taj postupak biti okončan u narednim danima. Za te namene ove godine u budžetu je opredeljeno 1,2 milijarde dinara, a rok za podnošenje zahteva za tu vrstu kredita biće 15. oktobar 2024. godine - istakla je Tanasković.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
