Najveću pretnju najprofitabilnojoj grani srpske poljoprivrede voćarstvu, predstavljaju klimatske promene. Voćari strahuju od mraza koji bi mogao da pokosi biljke koje su pred cvetanje.
Moraće da se pripreme i za borbu sa sušom u toku leta, gradom i olujama. Stručnjaci ponavljaju da je ulaganje u zaštitne sisteme – investicija, a ne trošak. Dvadeset stepeni u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka, pa se nad voćnacima nadvila pretnja mrazom. Ako temperatura padne ispod nule, mnogima će rod biti pod znakom pitanja.
"Zavisi od sorte i od parcele, kako i gde kreće vegetacija. Dugo je vremena, međutim, još do kraja marta i početka aprila, gde smo i dalje u riziku", ukazuje Janko Lužanin, voćar iz Miokovca kod Čačka.
Voćar iz sela Grgure kod Čačka Dragiša Ignjatović navodi da je uradio sve što je trebalo da bi zaštito voće – krečenje, rezanje, okopavanje….
"Sada je sve u božijim rukama. Može da iscveta, kao da ništa nismo radili", zabrinut je Ignjatović.
Potrebne nove tehnologije
Da voće ne bi štitila samo "božija ruka", stručnjaci apeluju na poljoprivrednike da uvedu savremene tehnologije. Kažu da je to investicija, a ne trošak, kao i da država vraća 50 odsto uloženog.
"Korišćenje antifrost sistema je najbolji način zaštite od niskih temperatura. Koristili smo ga kod jabučastih voćnih vrsta, ali smo krenilu i i kod koštičavih – kod trešnje i kajsije. Mogu se koristiti i vetro-turbine, te ubacivanje toplog vazduha, ali i primitivan način korišćenja bala", navodi prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Mraz i dalje preti
Klimatolozi kažu da nas očekuje proleće toplije od uobičajenog, ali da rizik od mraza i dalje preti, najviše nižim predelima. Onima koji u leto uđu bez gubitaka, borba sa posledicama klimatskih promena tek predstoji.
"Rizik je veliki za vrste koje kasno sazrevaju od velikih vrućina i suše. Letnja sezona nam se dosta 'osušila', laički rečeno, prosečno su smanjene padavine", navodi prof. dr Ana Vuković Vimić, klimatolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Vuković Vimićeva ističe da "opasan" grad intezivnije zahvata veću teritoriju, kao i da je prosečne veličine zrna.
Profesor Keserović navodi da se moraju podizati zasadi sa protivgradnim mrežama, jer ne štite samo od grada, već i od visokih temperatura. Uprkos izazovima, Keserović procenjuje da ćemo ove godine ubrati oko milion i četiristo hiljada tona voća, što je sto pedeset hiljada tona više nego lane. Najviše očekuje od šljive, jabuke i kruške, kojima je vreme išlo naruku.
NE PROPUSTITE
