GORIVO 2€, KILO MESA 30! Ovako Srbin Đorđe godinama živi u jednoj od NAJBOGATIJIH zemalja: "Uštedimo i do 100 MILIONA NA GREJANJE"

Kada se kaže Island, prva asocijacija, naročito u poslednjih nekoliko meseci, su vulkani i hladnoća, a njihov “sudar” daje treći prirodni fenomen – geotermalnu energiju. Ova nordijska zemlja više od 90 odsto svojih potreba podmiruje zahvaljujući geotermalnim izvorima, pa građani račune za grejanje plaćaju i do 8 puta manje nego u srodnim zemljama na Severu Evrope. Obnovljivi izvori energije su tema broj jedan današnjice, a Island je među prvima shvatio dragocenost svog prirodnog bogatstva i postavio visoke standarde celom svetu kada je reč o ekologiji.

Geološki sastav i način postanka ovog ostrva u Atlanskom okeanu stvorio je neverovatnu prirodu izolovanu od ostatka Evrope, ali su Islanđani iskoristili sve - i led i lavu i vodu - te tako stvorili državu koja po standardu parira mnogim svetskim zemljama. O tome, ali i o važnosti geotermalnih izvora govori dugogodišnji stanovnik Islanda Đorđem Vojvodićem, kojeg je potraga za poslom I želja za avanturom dovela u tada Srbima skoro nepoznatu zemlju.

- Značaj geotermalne vode na Islandu je ogroman. O tome svedoči upravo to sto je ova mala severna zemlja sa samo 360.000 stanovnika doživela svoj procvat u poslednjih 30 godina baš zbog geotermalne vode, koja im je uštedela oko 8,2 milijarde dolara za to vreme. Po zvaničnim proračunima, na godišnjem nivou uštede oko 100 miliona dolara samo u svrhe grejanja. Od jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi do jedne od najbogatijih, opisao je razvoj Islanda.

Island je pionir u iskorišćavanju geotermalne energije u svetu, dodao je on i istakao da islandski naučnici učestvuju u mnogim geotermalnim projektima širom sveta.

Vojvodić još kaže da se ovaj izvor energije koristi najviše za proizvodnju električne energije, zatim za grejanje kako domaćinstva ili poslovnih prostora tako i ulica. Istakao je da se koristi i kao termalna lekovita voda, koja privlači mnogobrojne turiste i time čini turizam glavnom privrednom granom Islanda.

- U blizini gradova nalaze se geotermalne elektrane koje funkcionišu po principu tako što ugrejana voda stvara paru, koja pokreće turbine, a turbine generatore koji proizvode električnu energiju. Višak tople vode koristi se za kupanje, a jedno od ovakvih mesta je upravo čuvena Plava laguna, koju poseti oko 1 milion ljudi godišnje, rekao je naš sagovornik I dodao da na mnogim mestima termalna voda sama izbija na površinu i prave se prirodni termalni bazeni.

Cene grejanja na Islandu

Kada smo pitali jednu sagovornicu koja je odnedavno stanovnik Islanda, a poreklom je iz Srbije, koliko plaća grejanje s obzirom na to da su im veoma niske temperature, simpatično je izjavila: “Mi skoro da ne plaćamo grejanje i struju, mislim nešto jako malo”. To nas je podstaklo da se zapitamo kako je to uopšte moguće u vremenu ovakve energetske neizvesnosti.

- Cena grejanja na Islandu zavisi od veličine domaćinstva. U proseku za stanove je potrebno izdvojiti oko 8.000 Islandskih kruna, odnosno oko 50 evra. Dok za velika domaćinstva ova cena iznosi oko 15.000 islandskih kruna tj. oko 100 evra. Cena računa za grejanje je svakog meseca fiksna (tokom cele godine). Ukoliko se prekorači određeni limit potrošnje, sto je retko, plaća se dodatni iznos, a ukoliko potrošite manje od očekivanog na godišnjem nivou, dobijate povraćaj novčanih sredstava od države, objasnio nam je Vojvodić.

On je naveo primer da ostale nordijske zemlje koje koriste druge izvore grejanja (ulje, gas) plaćaju 2-8 puta veću sumu.

- Stanovnici su veoma zadovoljni sistemom plaćanja, suma je simbolična u odnosu na prosečnu mesečnu platu, koja iznosi 3.800 evra bruto, kaže on.

Glavni grad Islanda - Rejkjavik (Reykjavik) - čak 95 odsto električne energije i toplote dobija iz geotermalne energije iz podzemlja, a proizvodi ga geotermalna elektrana koja se naziva Hellisheiði. Naš sagovornik živi u njenoj blizini i rekao nam je da ju je moguće obići u okviru grupnih turističkih obilazaka.

- Napravljena je 2006 godine i najveća je na Islandu. Izvlači toplu vodu, temperature od preko 300 stepeni, sa dubine od 1 do 2 kilometra. Snage je 303MW električne i 133MW termalne energije. Napaja skoro ceo Rejkjavik električnom energijom i termalnom vodom.

Iako je grejanje za njihov standard jeftino, postoje drugi mesečni troškovi koji to nadoknađuju poput kirije za stan.

Kirije na Islandu najveći mesečni trošak

- Ukoliko ne posedujete svoju nekretninu, najveći trošak čini iznajmljivanje stana. Samo tržište to diktira jer je velika potražnja a mala ponuda. Na primer, za dvosoban stan morate izdvojiti oko 250.000 islandskih kruna, što je oko 1.600 evra – kaže Đorđe.

Nakon toga najveći trošak je hrana, jer je većina stvari iz uvoza, navodi on. Mesni proizvodi najskuplji, na primer, govedina 30 evra po kilogramu, piletina 20 evra po kilogramu, a najjeftinije se plaća voće i povrće.

Benzin košta 2,2 evra, a za dizel 2 evra.

Đorđe i njegova verenica su pokrenuli stranicu na Instagramu pod nazivom “Planeta Island”, na kojoj se "trude se da ljudima približe svakodnevni život na Islandu".

- Po struci sam diplomirani trener, a trenutno vozim kamion i pošto dosta vremena provodim na putu, otuda i želja da prikažem zanimljivosti zemlje vatre i leda, zaključuje Đorđe.

Kurir.rs/Blic