Кoje odlike nekog proizvoda ili usluge privlače najviše potrošača i zašto, šta je potrebno učiniti ili promeniti da bi lakše našli put do kupaca, pitanja su na koja odgovor traže svi proizvođači ili ponuđači usluga.
Dobar način da odgovor bude pravi pokazatelj kojim pravcem treba ići nudi neuromarketing, nova oblast u ekonomiji, koja proučava povezanost aktivnosti u mozgu sa odlukama u kupovini, odnosno, meri reakcije ljudi na proizvode i reklame. Ovaj vid marketinga najviše se koristi u industriji robe široke potrošnje. Iako se primenjuje i na tržištu Srbije, znatno ga je manje nego u ekonomski mnogo razvijenijim zemljama u svetu.
Prema rečima Lazara Čolića s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, neuromarketing je najzastupljeniji u SAD, gde se, prema istraživanjima sa Harvarda, generiše oko 30 odsto prihoda od neuromarketinških istraživanja, dok je taj procenat u Evropi oko 25 odsto.
Njakorišćenije tehnike su elektroencefalografija i aj trekeri - tehnika praćenja pokreta očiju
- Ako se gledaju podaci koji su dostupni s američkog tržišta, najviše prihoda od neuromarketinških istraživanja stiže od kompanija koje su u industriji robe široke potrošnje, sledi farmaceutska industrija, a potom kompanije iz IT industrije, ali u manjoj meri - priča Čolić.
Takođe, objasnio je i od čega zavisi koliko će neuromarketing biti prisutan u društvu.
- Кoliko će neuromarketing biti prisutan, zavisi od tržišta koje se posmatra i od budžeta kompanija, ali je jasno da se neuromarketinška istraživanja ne isplate za mala tržišta, pa ih je na ovim prostorima manje - kaže Čolić.
Tehnike koje se najčešće koriste u neuromarketinškim istraživanjima jesu elektroencefalografija (EEG) i aj trekeri (eye tracker), odnosno, tehnika praćenja pokreta očiju. Elektroencefalografija je metoda kojom se registruje električna aktivnost mozga.
Srbija ide u korak sa svetom
Kako ukazuje Lazar Čolić, kada je u pitanju primena neuromarketinga u Srbiji, držimo korak sa svetom.
− Neuromarketing je prisutan i u Srbiji, ali i dalje su ta istraživanja rezervisana za velike i srednje kompanije, koje imaju budžet koji im to omogućava. Male kompanije još nisu toliko uključene, ali s obzirom na to da troškovi uređaja opadaju, očekujem da će ih biti sve više, a zbog nižih cena uređaja očekuje se i veća ekspanzija neuromarketinga na svetskom nivou.
Čolić ističe i postojanje drugih tehnika, koje nisu tako česte, ali su, ipak, prisutne.
− Ima i drugih tehnika, kao što je funkcionalna magnetna rezonanca, koje nisu tako česte u istraživanjima, jer su troškovi visoki. Može se reći da u dobroj meri troškovi utiču na to koja će se tehnika koristiti u neuromarketinškom istraživanju. Istraživanja koja koriste EEG i aj trekere, po pravilu, nemaju velike uzorke, budući da zahtevaju vreme od ispitanika. Oni posmatraju više verzija reklame, a gledaju se njihove emocionalne reakcije, motivacija, kuda ide njihov pogled i kolika je sposobnost ispitanika da memoriše datu reklamu - objašnjava Čolić.
Na kraju, Lazar zaključuje da reklame sa slikama ljudi privlače prilično veliku pažnju ispitanika i reklamna poruka je efektivnija. U istraživanju u kom je korišćen uređaj za praćenje pokreta očiju pokazalo se da pogled osobe na reklami usmerava ispitanike i na koju stranu će gledati.
kurir.rs/Dnevnik
NE PROPUSTITE
