Srbija od 1. januara preuzima predsedavanje Centralno-evropskim sporazuma o slobodnoj trgovini (Cefta).
Beograd na čelo Sekretarijata Cefta, koji je zadužen za koordiniranje ekonomske saradnje među potpisnicima sporazuma, dolazi u trentuku kada je Sefta praktično godinama blokirana zbog političkih nesuglasica, pre svega na relaciji Beograd-Priština, i jednostranih odluka kosovske vlade koje su kulminirale zabranom ulaska robe iz Srbije.
Inicijativa je značajna za ceo region, jer je njen cilj da ukloni barijere i olakša trgovinu i poslovanje. Ali, s obzirom da se odluke donose jednoglasno i da praktično ne postoji mehanizam kažnjavanja za članice koje krše sporazum, zabrana Prištine da se srpski proizvodi distribuiraju na Kosovu i dalje je na snazi.
Zato će predsedavanje Srbije teško značajnije uticati da se stanje popravI, ukoliko se ne promene pravila funkcionisanja Cefte.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević rekao je ranije za Kosovo onlajn da u poslednje tri godine praktično nijedan sporazum i odluka na političkom nivou nisu doneti u okviru Cefte i da će, bez obzira na to što Srbija 1. januara preuzima predsedavanje ovom inicijativom, biti teško odblokirati njeno funkcionisanje, imajući u vidu trenutnu situaciju u odnosima između Beograda i Prištine.
Predsedavanje Ceftom, praktično je - formalna stvar, jer članice svake godine predsedavaju po azbučnom redu.
Prema podacima PKS, Cefta je najveće izvozno tržište, posle Evropske unije.
Do novembra ukupan promet iznosio je 5,4 milijarde evra, od toga je 3,9 milijardi evra vredeo izvoz, a 1,4 milijardi uvoz.
Sporazum Cefta su u Bukureštu 2006. godine potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i Kosovo, odnosno Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija u Prištini u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.
Do kraja 2007. godine Sporazum je stupio na snagu u svim potpisnicima.
Stvaranjem zone slobodne trgovine, potpisnice su se opredelile za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava evropsku perspektivu ovog regiona i želju za pridruživanjem EU.
Kurir.rs/Kosovo online
Preneo: R.J.
NE PROPUSTITE
