Prema poslednjim podacima monitora e-otpada Ujedinjenih nacija, građani Srbije u proseku godišnje proizvedu 9,4 kg elektronskog i električnog otpad (EE otpad)!
E-otpad je jedan od najbrže rastućih tokova otpada na svetu, po njegovoj proizvodnji Evropljani su neslavni antišampioni, budući da se na Starom kontinuntu godišje "odbaci" 16,2 kilograma EE otpada po glavi stanovnika. Prednjači Norveška (26 kg), Velika Britanija i Severna Irska (23,9 kg) i Švajcarska (23,4 kg EE otpada po stanovniku).
Evropska komisija otuda je prošlog petka usvojila set preporuka za države članice s ciljem unapređenja i podsticanja vraćanja korišćenih i odbačenih mobilnih telefona, tableta, laptopova i punjača.
Cilj preporuka je da podrže nacionalne vlasti kako bi se obezbedile maksimalne stope prikupljanja i naknadna upotreba, popravka, obnavljanje i recikliranje malih elektronskih uređaja, navodi se u saopštenju EK.
Stopa prikupljanja malih elektronskih uređaja u EU ostaje niska. Na primer, stopa prikupljanja mobilnih telefona manja je od 5%, a procenjuje se da se u domaćinstvima širom EU nalazi oko 700 miliona nekorišćenih mobilnih telefona.
Ovi uređaji sadrže dragocene materijale, posebno kritične sirovine. Jedan pametni telefon sadrži retke minerale u magnetu, kobalt u bateriji, indijum u ekranu, dok se tantal, galijum i dragoceni metali nalaze na štampanoj ploči.
Povećanje popravke i ponovne upotrebe malih elektronskih uređaja, kao i recikliranje otpada iz ovih uređaja, podržaće prelazak na cirkularnu ekonomiju, doprineti sigurnosti snabdevanja kritičnim sirovinama i energijom i unaprediti stratešku autonomiju EU, navodi EK.
Evropska komisija je preporučila je davanje finansijskih podsticaja potrošačima za vraćanje starih malih elektronskih uređaja, a preporuke uključuju:
- Finansijske stimulanse poput popusta, vaučera, šema povrata depozita ili novčanih nagrada. Ovi stimulansi bi trebalo da budu usmereni na male uređaje koji više ne funkcionišu, ali se i dalje nalaze po fiokama u domaćinstvima. Takođe bi trebalo ciljati i male uređaje koje ljudi više ne koriste, ali se mogu prodati, ponovno koristiti ili popraviti. Pri korišćenju ovih stimulansa, potrošači treba da imaju dovoljno informacija kako bi doneli odluke, na primer, trebalo bi da mogu da izračunaju vrednost uređaja.
- Povećanje korišćenja poštanskih usluga za vraćanje korišćenih i odbačenih mobilnih telefona, tableta i laptopova, na primer, obezbeđivanjem unapred plaćenih koverti ili nalepnica potrošačima za vraćanje svojih uređaja.
- Uspostavljanje partnerstava između organizacija za ponovnu upotrebu i operatera šema za povrat uređaja i postavljanje ciljeva za ponovnu upotrebu i pripremu za ponovnu upotrebu.
- Povećanje svesti i poboljšanje praktičnosti i vidljivosti mesta prikupljanja gde ljudi mogu vratiti male uređaje. Informacije o najbližim mestima za prikupljanje mogu se dodati alatima za pretragu i aplikacijama. Na mestima za prikupljanje, ljudi bi takođe trebalo da budu obavešteni da su svi lični podaci sačuvani u uređajima pravilno obrisani.
Komesar za zaštitu životne sredine, okeane i ribarstvo, Virginijus Sinkevičijus istakao je da postoji više od 700 miliona starih telefona koji se nalaze po našim fiokama, skoro dva za svaku osobu u EU.
- Građanima je često teško da odluče šta da rade s njima. Možemo učiniti da bude jasnije i lakše kako da se takvi proizvodi vrate, poprave i recikliraju. Preporuke koje su predstavljene usmerene su na efikasne mere i stimulanse za povećanje stope prikupljanja malih elektronskih uređaja u celoj EU, dajući im drugi život. To je win-win situacija - ljudi mogu imati mnogo koristi, dok se cirkularna ekonomija razvija i mi ne gubimo kritične sirovine -zaključio je Sinkevičijus.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
