Prinos kajsije u Miokovcima kod Čačka opao je za čak 85 odsto.Poljoprivrednici koji imaju zasade na više od 200 hektara, umesto očekivanih 300 vagona roda, ubraće svega 50. Ipak, ako je za utehu i njima i potrošačima, kvalitet ove domaće voćke nije izostao i pored slabog roda, za koji voćari krive vremenske neprilike u Srbiji.Prema rečima Vojkana Tomića, predsednika udruženja voćara Miokovačka kajsija, proizvođači su zadovoljni cenom od 50 dinara za kilogram, i iz godine u godinu sve je više zasada pod ovom voćkom. Poljoprivrendica Milica Nikitović istakla je da od uzgoja kajsija može da se živi.- Ko radi, može da zaradi. Da se posadi, obradi, zaštita da se uradi i radi i može da se živi - rekla je Nikitovićeva.Žuto zlato, kako još u voćarskim krajevima naše zemlje zovu kajsiju, ima široku lepezu upotrebe, pa će ovogodišnji rod, pored domaćih, završiti i na svetskim trpezama.- To je veoma komercijalna voćka, zastupljena je i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu, za razne oblike industrije i poslednjih godina mnogo je izvozno orijentisana - rekao je Radoš Pavlović, zamenik gradonačelnika Čačka.Prethodno je gradonačelnik Čačka istakao da su Miokovci najveći proizvođaći kajsije, da su po tome prepoznatljivi u Srbiji i da će Čačak uvek podržavati domaće poljoprivredne proizvođače.
