Nova trgovačka ruta menja poziciju Srbije: Otvara se još jedan put za našu robu, evo šta donosi privredi
- Stručnjaci ocenjuju da bi Srbija kroz tu rutu mogla da razvija izvoz, skladištenje i logistiku, uz povoljniji transport do Egipta
- Uspeh će zavisiti od cena prevoza, redovnih polazaka i carinskih procedura, dok je poseban potencijal u prehrambenoj i prerađivačkoj industriji
Krajem septembra zaživeo je novi arapsko-balkanski koridor (ABC), trgovačka ruta koja kombinuje pomorski, železnički i drumski saobraćaj sa ciljem da se povežu egipatske luke s tržištima južne i istočne Evrope. Jedan od njegovih važnih pravaca prolazi kroz Solun, Sofiju i Niš, čime se Srbija uključuje u novu transportnu vezu između Egipta i Evrope.
Kako za Biznis Kurir objašnjava prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za državnu upravu, nova ruta preko Soluna, Sofije i Niša predstavlja priliku da Srbija, uz tranzit robe, razvija izvoz, skladištenje i logističke usluge.
- Za naše proizvođače njen značaj biće u mogućnosti pouzdanijeg i povoljnijeg transporta do Egipta. Posebno je važno da se iskoristi i povratni pravac - da vozovi i kamioni koji dopremaju robu odlaze sa srpskim proizvodima. Potencijal postoji u prehrambenoj i prerađivačkoj industriji, ali stvarni rezultat zavisiće od cena prevoza, redovnosti polazaka i ugovorenih poslova - rekao je on.
Prilika za Srbiju
Širenje transportnih veza prema Balkanu deo je šire strategije Egipta da pronađe nove pravce za trgovinu i transport robe nakon poremećaja u saobraćaju kroz Suecki kanal. Kairo traži alternativne puteve kojima bi svoje luke i tržište povezao sa Evropom.
- Egipatsko traženje novih trgovinskih pravaca pokazuje koliko poremećaji na jednoj strateškoj saobraćajnici mogu da promene ekonomske prioritete. Za Srbiju je to prilika da proširi tržišta i smanji zavisnost od ograničenog broja izvoznih destinacija. Sporazum o slobodnoj trgovini, koji se primenjuje od 1. septembra 2025. između Srbije i Egipta, daje nam povlašćen pristup velikom egipatskom tržištu, dok nova ruta može da olakša praktično korišćenje tih pogodnosti - rekao je prof. Rabrenović i naglasio:
- Iz ugla državne uprave, presudno je povezati trgovinsku politiku sa carinom, inspekcijama i saobraćajem. Potrebni su elektronska dokumentacija, usklađene kontrole, kraće čekanje na granicama i jasne informacije privrednicima o pravilima porekla i dinamici smanjenja carina. Carinska povlastica gubi deo vrednosti ako roba danima čeka na dozvole. Uspeh zato treba meriti rastom izvoza domaćih proizvoda, brojem uključenih preduzeća i smanjenjem vremena i troškova transporta - poručio je prof. Rabrenović.
Kuda ide ruta
Početna tačka nove trgovačke rute su egipatske luke, pre svega Port Said i Aleksandrija. Teret se odatle brodovima prevozi do Soluna, gde se pretovaruje na železnicu. Dalji transport odvija se trasom Panevropskog koridora 10, preko Sofije u Bugarskoj i Niša u Srbiji, a zatim prema drugim balkanskim zemljama i tržištima Evropske unije. Pokretanje ove rute dolazi u trenutku kad trgovina između arapskih zemalja i EU beleži rast. Nova ruta bi trebalo da omogući jednostavnije povezivanje tržišta i efikasniji protok robe.
Srbija na oba kraka
Pored nove trgovačke rute postoji i drugi pravac kojim bi egipatska roba mogla da stigne do Srbije. On vodi preko crnogorske luke Bar i železničke pruge Beograd-Bar, koja se u Beogradu povezuje s Koridorom 10. Arapsko-balkanski koridor je privatni projekat koji već ima podršku komercijalnih prevoznika i jasno definisanu trasu.
Nasuprot tome, pravac preko Bara za sada je zasnovan na međudržavnom memorandumu o razumevanju, bez određenog prevoznika i javno objavljenog reda plovidbe.
Podsećamo, krajem jula su Lučka uprava Aleksandrije i Lučka uprava Crne Gore potpisale memorandum o saradnji upravo kao mogućnost uspostavljanja direktne pomorske linije između Aleksandrije i Bara.
Biznis Kurir
