RHE "Bajina Bašta" ponovo u punoj snazi: Dragulj EPS-a spreman za narednih 40 godina
- EPS je potpuno revitalizovao RHE 'Bajina Bašta', jedinu reverzibilnu hidroelektranu u Srbiji, uz investiciju od 35 miliona evra.
- Elektrana sa dva agregata i snagom od 614 megavata ponovo radi punim kapacitetom i dobija novi vek od najmanje 30 do 40 godina.
- Obnovljeni su i tunel, cevovod, vodostan i upravljački sistemi, kako bi postrojenje ostalo važna 'zlatna rezerva' elektroenergetskog sistema.
Sa dva agregata i ukupnom snagom od 614 megavata, ovo postrojenje predstavlja jednu od ključnih tačaka elektroenergetskog sistema Srbije i važan oslonac za integraciju energije iz vetra i sunca.
- Investicija vredna 35 miliona evra omogućila je da RHE „Bajina Bašta“ nakon opsežne revitalizacije ponovo radi sa oba agregata i obezbeđen je novi životni vek od najmanje 30 do 40 godina – kaže Dušan Trišić, direktor za proizvodnju energije u ogranku „Drinsko-Limske HE“.
On ukazuje da značaj ove elektrane nije samo u njenoj snazi.
- Kao reverzibilna hidroelektrana, ona ima mogućnost da skladišti energiju i da je koristi u periodima kada je najpotrebnija elektroenergetskom sistemu. Upravo zbog te uloge RHE „Bajina Bašta“ predstavlja svojevrsnu „zlatnu rezervu“ sistema i jedan od najvažnijih kapaciteta za balansiranje proizvodnje i potrošnje električne energije – objasnio je Trišić.
Revitalizacija posle više od 40 godina
RHE „Bajina Bašta“, opremljena tehnologijom japanske kompanije „Toshiba“, puštena je u rad 27. novembra 1982. godine. Nakon kapitalnog remonta 2004. godine, nova revitalizacija započeta je 2024. godine i obuhvatila je zamenu najvažnijih mašinskih delova koji od izgradnje postrojenja nisu bili menjani. Modernizovani su i sistemi upravljanja, zaštite generatorskog napona i pobude, uz učešće Instituta „Mihajlo Pupin“ i Instituta „Nikola Tesla“.
- Radovi na prvom agregatu počeli su 1. aprila 2024. godine. Jedan od najzahtevnijih zahvata bilo je izvlačenje rotora teškog čak 450 tona, koje je uspešno izvedeno 11. aprila uz pomoć modernizovanog portalnog krana nosivosti 2x250 tona. Agregat R1 početkom januara 2025. godine ušao je u probni rad – objasnio je Trišić.
- Radovi na drugom agregatu počeli su 1. marta 2025. godine, a rotor je izvađen 10. marta. Nakon završetka radova i sprovedenih ispitivanja i drugi agregat ponovo je priključen na mrežu.
Od Japana i Kine do Srbije i Rumunije
Projekat revitalizacije pratila je složena međunarodna logistika. Radno kolo za drugi agregat proizvedeno je u „Toshibinoj“ fabrici u Kini, dok su ključni delovi stigli iz Japana. Istovremeno, značajan deo posla urađen je u Srbiji i regionu. Obrazne ploče i čaure turbinskog vratila mašinski su obrađene u fabrikama „Lola“ u Beogradu i „General Turbo“ u Rumuniji. U projektu su učestvovali EPS, HE „Bajina Bašta“, „Toshiba“, Instituti „Mihajlo Pupin“ i „Nikola Tesla“, „Goša Montaža“, „Elektromontaža“, „Elektroremont“ i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Obnovljeni i tunel, cevovod i vodostan
Revitalizacija nije bila ograničena samo na agregate. Obavljen je veliki remont dovodno-odvodnog tunela dugog oko osam kilometara, kao i sanacija kosog cevovoda i vodostana. Provereni su i zatvarači kako bi se obezbedila hidraulička stabilnost celog sistema. Posebna pažnja posvećena je elektro opremi i modernizaciji sistema upravljanja, zaštite generatorskog napona i pobude. Sve ove aktivnosti imaju za cilj da RHE „Bajina Bašta“ pouzdano nastavi da obavlja svoju osnovnu funkciju – da obezbeđuje balansnu podršku elektroenergetskom sistemu.
Kako radi „zlatna rezerva“ sistema?
RHE „Bajina Bašta“ je akumulaciono-derivaciono postrojenje. Gornju akumulaciju čini jezero u dolini Belog Rzava, dok je donja akumulacija postojeće jezero HE „Bajina Bašta“. Izgradnja je počela 1976. godine, sa ciljem da se višak vode Drine, koji dotokom stiže u akumulaciju Perućac, može skladištiti u gornjoj akumulaciji na Tari. Gornja i donja akumulacija povezane su podzemnim dovodno-odvodnim sistemom i mašinskom zgradom sa dva pumpno-turbinska agregata. Gornju akumulaciju formiraju dve nasute brane – veća, u kanjonu Belog Rzava, visoka je 125 metara, dok je brana na prevoju visoka 45 metara. U turbinskom režimu voda iz gornje akumulacije proizvodi električnu energiju, dok se u pumpnom režimu voda vraća iz donje u gornju akumulaciju. Na taj način elektrana može da „skladišti“ energiju i da je ponovo koristi kada je potrošnja veća ili kada je sistemu potrebna dodatna balansna podrška.
„Drina će poteći uzbrdo“
Uz RHE „Bajina Bašta“ vezan je i jedan zanimljiv detalj iz narodnog predanja. U pričama o čuvenim Tarabićima ostalo je zapisano proročanstvo da će „Drina poteći uzbrdo“. Više od četiri decenije nakon puštanja elektrane u rad, ovo predanje dobija neobičnu savremenu asocijaciju. Zahvaljujući pumpnom režimu RHE „Bajina Bašta“, voda se zaista može vraćati iz donje u gornju akumulaciju – odnosno, slikovito rečeno, „voda Drine vraća se uzbrdo“.
Biznis Kurir
