Ministarka Dubravka Đedović Handanović o energetskoj otpornosti Srbije: Najvažnije je da građani nisu osetili posledice energetske krize u svetu
- Dubravka Đedović Handanović poručuje da je najvažnije što građani nisu osetili posledice energetske krize, bez nestašica goriva, struje i gasa. Srbija je, kaže, prevazišla rat u Ukrajini, sukob na Bliskom istoku, sankcije NIS-u i nizak vodostaj.
- Ministarka navodi da Srbija širi gasne pravce i gradi nove interkonekcije, uz planirani naftovod sa Mađarskom. U poslednje četiri godine dodato je više od 400 megavata iz obnovljivih izvora, uglavnom iz vetra.
Srbija se proteklih meseci susrela s brojnim problemima po pitanju energetike, ali kako je ministarka Dubravka Đedović Handanović istakla, najvažnije je da građani to nisu osetili.
- Najveći izazovi dolaze iz geopolitičke zajednice. Ono što smo pokazali jeste da se uspešno borimo sa svim tim izazovima, tako da naši građani ništa ne osećaju, bez obzira na sve probleme koje smo imali u poslednje četiri godine. Uspeli smo da prevaziđemo rat u Ukrajini, sukob na Bliskom istoku, sankcije koje su uvedene NIS-u, kao i najniži nivo vodostaja u istoriji, tako da smo uspeli uspešno da se izborimo sa svim tim okolnostima - kazala je ministarka na početku razgovora i dodala:
- Najvažnije je da nije bilo nestašica goriva, električne energije ni gasa. Cene su divljale na evropskom kontinentu. Tokom 2020. i 2023. godine naši građani nisu osetili tako velike posledice kao građani drugih evropskih zemalja.
Stara infrastruktura
Kako je Đedović Handanović istakla, posledice s kojima se država susreće povezane su i s našom infrastrukturom.
- Posledice su povezane i s našom infrastrukturom, koja je najvećim delom izgrađena pre 30, 40 ili 50 godina. Međutim, izgradili smo novu infrastrukturu, pre svega gasnu, ali i nove proizvodne kapacitete i energetske objekte.
Gde je Srbija na planu diverzifikacije izvora?
- Diverzifikacija je važan element. Počeli smo da diverzifikujemo snabdevanje gasom pre nekoliko godina. Prvo smo izgradili Balkanski koridor, interkonekciju kod Zaječara, koja je povezana s bugarskom granicom i dalje s Turskom. Pre rata u Ukrajini ojačali smo dodatne pravce snabdevanja i stvorili dodatne pravce za dotok gasa na Balkan. Danas je to najznačajnija ruta, koja može da bude na raspolaganju ne samo nama već i drugim zemljama, uključujući Mađarsku i Slovačku, a 2023. godine smo završili još jednu interkonekciju, koja nas povezuje s kaspijskim regionom, pre svega sa Azerbejdžanom, gde možemo da dobijamo alternativne količine gasa, ne samo iz Azerbejdžana već i iz Grčke, preko energetskog terminala. Nastavljamo da gradimo nove interkonekcije sa Severnom Makedonijo i Rumunijom, što će nam pružiti još veće mogućnosti kad je reč o alternativnim izvorima snabdevanja - navela je ministarka i dodala:
Veliki napredak
- Naravno, posvećeni smo pronalaženju najkonkurentnijih uslova za naše građane, najfleksibilnijih i najisplativijih, kako bismo obezbedili najbolje moguće snabdevanje. Nastavićemo da radimo na tome i kad je reč o snabdevanju sirovom naftom. U planu je i izgradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske, tako da je važno da ojačamo i ovaj pravac. Kad je reč o novim izvorima i kapacitetima, novi izvori energije zaista su ostvarili veliki napredak u poslednje četiri godine. Mislim na to da su novi kapaciteti koji su dodati utrostručeni, to jest više nego utrostručeni, kako iz solarne energije, tako i iz energije vetra. Najviše je novih kapaciteta iz vetroelektrana, a dodato je oko 400 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.
U planu je da u narednim godinama Srbija završi projekat u Kostolcu.
- Danas imamo 1.300 prozjumera, proizvođača koji proizvode čistu energiju za sopstvene potrebe, što je jako važno jer i oni doprinose energetskoj tranziciji, ali i novim proizvodnim kapacitetima. Kad je reč o državnim resursima, radi se na izgradnji nove termoelektrane u Kostolcu, ali i na završetku projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije u Kostolcu. Nastavljamo da radimo posvećeno, pre svega u skladu s planovima Srbije za 2030. i 2035. godinu, imamo jasne planove kako bismo povećali svoje energetske kapacitete.
Fazni pristup Evropskoj uniji
- Kad je reč o energetici, pristup je veoma jasan, a to je povezivanje energetskih tržišta što je pre moguće. I to bez obzira na trenutak pristupanja ovog regiona, konkretno Srbije, Evropskoj uniji. To je nešto što želi i Energetska zajednica. Ovo povezivanje doneće veću bezbednost i Srbiji i regionu, ali i zemljama Evropske unije. Proces je u toku. Srbija je nakon provere dobila odgovor evropskih institucija i povratne informacije, i potrebno je da nastavimo da radimo na unapređenju naše saradnje kako bismo zadovoljili potrebe energetskih tržišta. Nadam se da ćemo u tome biti uspešni.
Međutim, ostvaren je dobar napredak u smislu prvog regionalnog energetskog tržišta, u kojem Srbija učestvuje zajedno sa dve države članice, Slovenijom i Mađarskom. Pristupanje ovog regiona tržištu donosi svima veću konkurentnost, bolje uslove i bolje cene, a to je upravo ono čemu smo težili radeći na pristupanju EU.
Biznis Kurir
