Bio je na čelu biznis imperije i "vladao" Evropom: Prodavao sve - od igle do lokomotive, a onda je usledio potpuni slom! Porodica decenijama krila užasnu tajnu
Jozef Nekerman izgradio je carstvo vredno milijardu dolara, i generacijama bio prepoznatljivo ime u domovima širom Nemačke.
"Nekerman" je bila svojevrsna robna kuća iz koje je putem kataloga bilo moguće naručiti sve - od čamaca, montažnih kuća, do kućnih aparata, odeće... Revolucionarno je bilo što su svi naručeni predmeti dostavljani korisnicima direktno poštom.
Jozefov sin Johanes odrastao je okružen bogatstvom, a kasnije je nemoćno posmatrao kako je porodica morala da se odrekne kontrole nad imperijom.
On danas živi na Floridi, a nedavno je za nemački Bild govorio o padu poslovnog carstva njegovog oca.
Prema Johanesovim rečima, 1976. godina je bila prekretnica u porodičnom biznisu.
- To je bilo prvo neprijateljsko preuzimanje u Nemačkoj - rekao je on, misleći na Karštatovu akviziciju Nekermana pre 50 godina. Karštat je veliki lanac robnih kuća u Nemačkoj.
- Oni su diktirali sporazum o preuzimanju. Moj otac nije mogao da se brani - tvrdi Johanes Nekerman. Kako se seća, pregovori o detaljima ugovora su se razvlačili do beskonačnosti.
Johanes ne poriče da je porodici u to vreme bio potreban partner. Problem je bio novac. On je za nemački Bild rekao da je kompanija uvek imala lošu kapitalizaciju.
- To je na kraju dovelo do našeg pada - kazao je on za nemački list.
Godine 1976, grupa je pretrpela gubitak veći od 220 miliona nemačkih maraka, i bili su svesni da je porodici potrebna pomoć. Prema rečima njegovog sina, Jozef Nekerman bi više voleo drugačije rešenje - da se porodični biznis podeli na dva dela.
- To je bilo omiljeno rešenje mog oca. Dva porodična biznisa, dve kompanije za naručivanje poštom. To bi mnogo bolje funkcionisalo.
Pre svega, Jozef Nekerman je želeo da spreči bankrot.
- Moj otac nije želeo da kompanija bankrotira. To ne bi mogao da podnese - rekao je Johanes Nekerman.
U julu 1976. godine objavljeno je da će Karštat investirati u porodičnu imperiju Nekermanovih. Oni su do 1977. godine preuzeli 51,2 odsto firme, što znači da su imali većinski udeo, a Jozef Nekerman je izgubio kontrolu nad kompanijom koja se zvala po njemu.
Usred ove krize, Johanes je doživeo i razornu porodičnu tragediju. Njegova supruga Ingrun, bivša mis Nemačke i mis Evrope, poginula je u saobraćajnoj nesreći u Francuskoj 1977. godine. Imala je samo 36 godina, a u trenutku pogibije par je imao troje dece, od kojih je najmlađe imalo samo dve godine.
- To je bilo teško vreme - rekao je on kratko za Bild.
Godinu dana kasnije, Johanes Nekerman je napustio kompaniju, a kao razlog je naveo činjenicu da je novi menadžment hteo da ukine čuveni, prepoznatljivi slogan "Nekerman omogućava".
- Sukobio sam se sa upravom i rekao: Ako ubijete slogan, uništićete otprilike polovinu naše prodaje. Menadžment je želeo drugačiji kurs. Rekli su: Moramo udahnuti novi život kompaniji, nove ideje i potpuno novu filozofiju. Dovođenjem konsultanata za menadžment, poslednje nade su izbledele. Kada su doveli MekKinsi, rekao sam: Ovo je početak kraja - prisetio se on.
Njegova ocena tog vremena provedenog pod upravom Karštata i dalje, decenijama kasnije, je veoma oštra: "Ljudi iz robnih kuća ne mogu da vode posao naručivanja putem pošte.
Mračna istorija poslovnog carstva
Priča o Jozefu Nekermanu kao preduzetniku, međutim, počela je mnogo pre nemačkog posleratnog ekonomskog čuda, i ima veoma mračnu stranu.
Tokom nacističke ere, Nekerman je profitirao od "arijanizacije" jevrejskih preduzeća. Ukratko, jevrejske firme su budzašto kupovali "arijevski" preduzetnici.
Pre nego što je Adolf Hitler došao na vlast, Jevreji su posedovali 100.000 preduzeća u Nemačkoj. Do 1938. godine, bojkotima, zastrašivanjem, prisilnim prodajama i zabranama zapošljavanja nacisti su uglavnom izbacili Jevreje iz ekonomskog života.
Prema Jad Vašemu, "od 50.000 prodavnica u jevrejskom vlasništvu koje su postojale 1933. godine, do 1938. godine je ostalo u rukama Jevreja ostalo samo 9.000."
Između 230 i 320 milijardi dolara (prema kursu iz 2005. godine) ukradeno je od Jevreja širom Evrope, a stotine hiljada preduzeća je arijanizovano.
Godine 1938. Jozef Nekerman je stekao, između ostalog, tekstilnu kompaniju jevrejskog preduzetnika Karla Amsona Džoela, dede američke superzvezde Bilija Džoela (77). Posle rata, njih dvojica su se sudili oko nadoknade, a 1957. postignut je sporazum kojim je Jozef Nekerman platio Karlu Amsonu Džoelu dva miliona nemačkih maraka.
Simbol nemačkog ekonomskog čuda
Kompanija "Nekerman" je osnovana u Frankfurtu 1950. godine, u gotovo savršenom trenutku. Posle rata, razaranja i lišavanja, ljudi su ponovo želeli da poseduju stvari: novu odeću, nameštaj, frižidere, a kasnije i televizore i automobile. Nekerman je nudio velike količine po niskim cenama i sve je isporučivao direktno kupcima.
Do 1954. godine, džemper se mogao kupiti za samo 2,50 nemačkih maraka. Za mnoge porodice, katalog je postao prozor u novi svet.
"Nekerman omogućava"
Kompanija za naručivanje poštom prerasla je u korporaciju. Dodate su robne kuće, turističke agencije, osiguravajuća društva i montažne kuće. Godine 1961, "Nekerman omogućava" postao je reklamni slogan, a uskoro i krilatica nemačkog ekonomskog čuda.
Do 1973. godine, korporacija je zapošljavala 19.254 ljudi.
Johanes Nekerman je odrastao u ovom svetu, i od malih nogu se od njega očekivalo da doprinosi porodičnoj firmi. Uz školu, bio je strastveni konjanik i, prema sopstvenom iskazu, već se sa 14 godina takmičio u izazovnim takmičenjima u preskakanju prepona.
Kasnije se pridružio kompaniji, i sa 26 godina je radio u marketingu i prodaji.
Devedesetih godina, Nekerman je i dalje bio gigant - imali su više od osam miliona potencijalnih kupaca, 120 miliona maraka u onlajn prodaji. Johanes kaže da je trebalo da se povedu primerom Amazona.
- To je bilo fantastično. Trebalo je to da uradimo.
Zapravo, i dalje kruži priča da je Amazon kontaktirao Nekermana krajem devedesetih. Bivši član radničkog saveta rekao je da su predstavnici američke kompanije posetili sedište Nekermana, i da su želeli da investiraju.
Nekerman je takođe kritikovao stil upravljanja onih koji su kasnije vodili kompaniju. Posebno je govorio o sedištu firme, ističući da su rukovodioci umislili da vode "Folksvagen", dodajući da je, dok je njegov otac vodio kompaniju, bilo drugačije.
- Dovoljno je bilo da pozvoni neko kod njega, odmah bi ga pustili unutra. Kasnije su kancelarije direktora postale kao bunkeri - dodao je on.
Na kraju, Nekerman je završio u rukama američkog finansijskog investitora San Kapital. Kada je vlasnik odbio da obezbedi dodatna sredstva za planirano restrukturiranje, kompanija je 18. jula 2012. godine podnela zahtev za bankrot.
U to vreme za Nekerman je još uvek radilo oko 2.400 ljudi. Šezdeset dve godine nakon osnivanja, sve je bilo gotovo.
Johanes Nekerman je odavno sebi izgradio drugačiji život. Nakon što je napustio kompaniju, otvorio je umetničku galeriju, a kasnije se preselio u SAD. Danas živi na Floridi, ali se ipak jednom godišnje vraća u Nemačku.
